Opštinske novine

Општинска статистика

Статистике, са савесно прикупљеним, стручно сређепим и обрађеним подацима, неопходно су потребне за све управе, — државне, самоуправне и већих предузећа. Оне омогућавају правилну оријентацију у пословима и уштеде много лутања и експериментисања. Ма како скупо стајале, — а оне нису скупе — исплате се вишеструко, и то за кратко време. Финансијски ефекат добрих статистика иако је видљив, нарочито у низу више година, не може се никад тачно утврдити. Увек је већи него што изгледа. А поред финансијског, много је важнији политички ефекат, — правилно доношеше одлука од стране надлежних. А уштеда у времену и труду значи за управљаче исто тако врло много. Кад се мери корист од статистике не треба узимати у обзир само позитивне резултате, оне који се виде. Још већа је добит избегавања штета и погрешних корака помоћу добре статистике. Градски статистички бирои признати су већ од свих комуналних радника као неопходно потребни за правилно вођење комуналне политике у већим градовима. Што је град насељенији и његов живот компликованији, тим су такви бирои потребнији. Нажалост, они су добро организовани само у највећим и најмодернијим градским општинама. У многим великим градовима, па чак и у најкултурнијим земљама, ушли су само у организацију градског поглаварства, али нису још развијени толико да могу давати резултате који се од њих очекују. Зато ћемо изнети неколико мишљења признатих страних стручњака за статистику о овом проблему. У овом броју доносимо извод из студије немачког научника Вилхелма Моргенрота, цитирајући само она места из његове одличне студије која могу да послуже приликом решавања овог проблема у Београдској општини. 1 — Постанак Општинска статистика постала је у главном у великим градовима у последњем полустолећу (у појединим градовима и раније) и развијала се и разрађивала се нагло са брзим порастом становништва и повећавањем економског значаја градова. Додуше статистички радови о становништву појединих градова постоје јошураније доба и давали су делимично правац развоју статистике као научне и практичне дисциплине; међу најстаријим градским статистикама истичу се нарочито, на пр., пребројавање становништва у Нирнбергу и другим немачким градовима у

XV столећу и доцније, затим у XVII столећу значајна статистичка истраживања Јоћп Сгаип!а о кретању становништва града Лондона, Едмунда Халеја о бреславској статистици становништва и обрачунавање таблица умрлих на њеној основи, итд. Почетке градских статистика треба тражити у главном у бројном сређивању рођених и умрлих на основу црквених књига и регистара умрлих. Препуштено је у главном неколицини научника и научних друштава у најраније доба да негују општинску статистику. Ови распарчани, нередовни, делимично случајни радови нису били довољни да се говори о правој статистици градова. Тада нису још, као од средине XVIII и нарочито од прве половине XIX в., државне власти тражиле од општина, а нарочито од великих градова, да прикупе једанпут или периодично статистичке податке за сврхе државне управе и градски статути нису прописивали редовно прикупљање извештаја о градској управи. Тек од средине XIX в. морала су се установити нарочита градска статистичка надлештва, и тиме образовати нова варошка статистика, због пораста статистичких радова које су морали градови лиферовати државним статистичким надлештвима, као и због појављене потребе великих градова за властитом административном и економском статистиком. Управе великих градова увиделе су да би било од огромне користи да се створе нарочити статистички управни органи како за испуњење државних захтева тако и због властитих градских потреба. Пре свега, тешке нове задаће које су се ваметале модерним управама великих градова у изненадном онсегу и комплицираним формама, налагале су да се систематски негује општинска статистика, да би се створиле сигурније основице за правилније административне мере. Државне владе, државни статистички бирои, научна друштва разне врсте, међународни статистички скупови и други фактори давали су том правцу потицаја и потпоре. 1862 установили су Берлин, Беч и Рим засебћа општинска статистичка на.длештва (,,Статистичке бирое"); многобројни други градови пошли су овим путем из истих разлога, тако Нзујорк 1866, Рига 1866, Будимпешта 1869, Париз 1879, итд. У Немачкој се најјаче истицала потреба за нарочитом статистиком код слободних градова и градова Ханзе, где су непосредно сједињава-