Opštinske novine

3*

Општинска статистика

491

који стоје ван подручја праве комуналне статистике, који нису статистичке природе него су чисто управни задаци. То се нарочито догодило тамо где град није довољно велик да би потпуно запослио статистички уред и његовог академског шефа, или и тамо где су нарочито живи и вредни шефови, у жељи да што више користе граду, примили се и других послова ван статистичких. Врло често су предлози шефова статистичких отсека за решење великих управних задатака доводили дотле да се статистичару поверило и извођење тих предлога, а нарочито тада када су. ови задаци били сасвим нове врсте и нису се могли лако подвести под постојећа одељења или реферате општинске управе. Тада су шефови статистичких отсека делом постајали шефови оделења или реферата градске управе и водили су статистички уред поред извесних стварних реферата. У средњим градовима, напротив, давали су делом већ унапред једном градском референту или шефу одељења управу статистичког отсека као део његовог ресора или као споредно надлештво. Већином су градским статистичким уредима као даљи задаци поверавани такви послови који су слични или имају какве било везе са статистиком, тако управа општинског станбеног уреда, спровођење јавних избора, склапање градских управних извештаја игд., с друге стране опет и задаци сасвим различити, као на пр. управа градске библиотеке, редакција општинских нозина, вођење градске обавештајне службе, месне хронике, записника одборских седница, вођење пореског уреда, станбеног уреда, привредног уреда, уреда за осигурање, за време рата и у послератно доба много пуга испитивање јавних цена, рационирање и набављање животних намирница, регулисање потрошње одела итд. Нема сумње да није згодно да градски статистички уреди, код оних општинских управа чији су статистички радови толико обимни да могу окупирати једног шефа и његово помоћно особље, врше трајно такве узгредне послове. Зато се такви споредни послови налазе у много мањој мери код статистичких уреда великих градова, него код средњих и мањих градова. 3 — ОрГанизација Организација општинске статистике врши се у првом реду према врсти и задацима самоуправе. Статистичке уреде провинцијалних и окружних управа, чији се задаци већим делом састоје само у прикупљању статистичких података за државне сврхе, треба у овом погледу друкче ценити него статистичке уреде великих градова који имају у главном да извршују властите статистичке функције самоуправе. У великим градовима опет различит је положај статистичких уреда према карактеру градског уређења; у Немачкој је он на пр.

битно различит у западним немачким градовима са тако званим претседничким уставом и јаком централизацијом власти у рукамапретседника, од положаја у другим немачким крајевима са тако зв. магистратским уставом са јаче истакнутом колегијалном управом и децентрализацијом воћства. У свима случајевима, положај статистичког уреда у великоварошким управама, нарочито положај водећег статистичара, врло је тежак. Статистичару није додељен нарочито стварни управни посао, као другим градским чиновницима, али по потреби он мора да притече у помоћ свакој градској управној грани. Врло опширно опште знање, вештина и моћ брзог улажења у послове, спојена са озбиљношћу и тврдоглавом радном способношћу за савлађивање често врло великог крутог материјала цифара, то су особине које се траже за статистичара великог града. Од личности, иницијативе и способности водећег градског статистичара зависи зато необично много и његов властити положај и положај његовог уреда. Градски статистички уреди и њихови послови јесу заправо оно што од њих направе њихови шефови. Готово свуда имају шефови градских статистичких уреда академско образовање; већином су студирали државне и правне науке и стекли нарочито статистичко знање; пре су били делом и математичари међу њима заступљени. Стручни статистичар као шеф мора да има на расположењу потребно чиновничко особље; код уреда са широким 1 делокругом рада додају се директору, да му олакшају послове и да га заступају, стручни асистенти са истим образовањем. ГТитање где треба сместити статистички биро у градској управи решава се на разне начине, према задацима бироа. Извршавање радова за државну статистику, као пренесених државних задатака, захтевало би, изгледа, децентрално увршћење статистичког бироа у целокупни организам градских надлештава, као код бироа за осигурање, судова за трговину, за индустрију; напротив све важнији властити статистички задаци, како смо их горе описали, траже што централнији положај бироа, тј. његово увршћење по могућности при врху градске управе, код претседника, итд. За испуњење последњег захтева свакако је згодније већ поменуто „претседничко уређење" него „магистратско уређење". Увршћење вође статистичког бироа међу референте градске управе (општинске часнике) било би у извесној мери корисно за градску статистику, али може имати врло немиле последице, јер може да одвуче статистичара од његове праве задаће, може га увући лако у размимоилажења и противности са другим градским референтима, увући га делимично у велику партијску политику која је на жалост дубоко продрла у градска већа. Тада се чешће догађа да се статистички биро оптерећује другим задацима