Opštinske novine

492

Београдске општинске новине

који нису статистички. Најсрећније и најкорисније за општину решено је хштање тамо где претседник уврсти у свој властити реферат статистичара и његов биро и, у уској сарадњи са њим, стваралачки искористи рад статистике. Нажалост ови примери нису до сад многобројни. Најновије време које је изазвао рат и поратне године тражило је често свакодневно нагло и све ново вођење управе, да су се нове мере морале предузимати често без тачног претходног испитивања односа који се решавају, без статистике, итд. Када дође опет време да се израђују темељнији, трајнији закони, месни статути и друге управне мере, може комунална статистика у великим питањима општинске управе деловати још корисније. Ако се статистички биро припаја неком одређеном реферату градске управе или се ставља под овај реферат треба бар желети да постоји стварна веза или извесно сродство свих задатака тога реферата са општинском статистиком. За садашње прилике изгледа најцелисходније да се опште привредне задаће града вежу са општинском статистиком, да се статистички биро дакле споји са општим 1 статистичким привредним рефератом, или да се статистички биро прошири у неку врсту „привредвог реферата", при чему свакако појам и делолокруг рада привредног бироа треба протегиути на вођење великих општих прквредних задатака града, на давање мишљења и линија делатности при великим новим предузећима итд. Данас се скроз различито схвата, већином погрешно тумачи појам градског „привредног бироа", тај се биро не сме изгубити у појединим привредним радовима, као на пр. у централном извршавању куповине и продаје материјала, у извршавању задатака саобраћајне управе, лучке управе итд., што се често погрешно означава као градски привредни биро; такав „привредни биро", кад се тачно промисли, морао би да обухвати у себи сву градску управу, што је, наравно, немогуће; јер град има у главном да извршава економске задатке. Веза статистичке службе са правилно схваћеним „привредним рефератом" може да буде необично драгоцена с обзиром на претежно привредне задатке модерног великог града. Била би заправо дужност претседника да узме вођство градског привредног унапређивања а тиме и реферат општинске статистике. При томе треба имати много у виду и статистику социјалних питања, јер су еоцијална питања нераздељива од економских. У врло великој мери зависи корисна, стваралачка делатност комуналне статистике од о/гржавања градских слобода на економском пољу самоуправе градова. Тада градска статистика има много више могућности да се развија, него када се држава меша и прописује шеме за градове, па него и тада када држава општим прописима за све градове извесне ве-

личине помаже стварање статистичког бироа нормираног у свом раду и својим средствима и проводи опште регулисање покрајинскостатистичке и окружностатистичке службе, За тако исцрпну организацију целокупне општинскостатистичке службе није још дошло време; она би данас премашала постојеће потребе, делимично изазивала расипање а с друте стране многе градске стастистичке уреде спречила у њиховом! развоју. Значајна је, на пр., разлика која у овом погледу постоји између немачке и француске градске статистике. Организација градске статистичке службе тражи правилну поделу централизације и децентрализације свих статистичких радова на подручју целокупне градске управе. Готово све важније, општије народнопривредне и социјалне статистике треба издвојити и централистички груписати у статистичком бироу, напротив треба оно што носи карактер пословне статистике и може се без нарочитих трошкова извршивати у бироима где се ти послови раде препустити као децентрализиране статистике њиховим управним надлештвима. Централни статистички биро треба само да се брине да све ове статистичке послове у целокупној општинској управи надзирава, да спречи двоструко вођење исте статистике на разним местима, да обележава децентралним местима праве методе и техничка средства за добивање и статистичко об!рађивање материјала итд. Врло је тежак задатак пронаћи и применити праву меру поделе централизације и децентрализације статистике у целокупној управи, и то се у сваком граду друкче решава, а од тога у огромној мери зависи успех и коштање комуналне статистике. Само ако се отстране многе одавно уврежене некорисне или мало употребљиве статистике или двоструко вођене статистике многих великих градских управа, исплатиће се смишљена организација преко једног нарочитог статистичког бироа. Самоуправна статистика, нарочито градска статистика, није обично органски везана са државном статистиком. Па ипак су се у току рада развиле и јако прошириле везе између градске и државне статистике. Ово је долазило до израза пре свега у јачем учешћу државних статистичких централних бироа уградској статистици, у учешћу државних статисТичара, на конференцијама и већањима градских статистичара, у објављивању градских статистичких података од стране државног бироа, итд. У неким земљама су се градски статистички бирои удружили за заједнички рад, нарочито у интересу упоређивања података, или су ступили у везе приређивањем конференција. Нарочито у Немачкој постоји „Савез немачких градских статистичара" и периодичне „конференције шефова статистичких бироа немачких градова". Успостављене су још даље везеиучињени многи потстицаји за развој градске статистике преко међународних статистичких кон-