Opštinske novine

Општинска статистика

493

греса (I — IX, 1853 — 76) и међународних конгреса за хигијену и демографију (I — XIV 1876 —1907), преко других међународних стручних удружења, изложаба итд. На међународном статистичком конгресу у Паризу (1855) предложио је Ш. Дипен програм за статистику великих градова, а на конгресу у Флоренци развио је ту ствар Коренти. Али тек на основу закључака петроградског конгреса (1872) унесен је у упоредну међународну статистику одељак о статистици великих градова. У седници перманентне комисије конгреса, који се 1873 састао у Бечу, предложио је Кереши други програм за статистику великих градова, и кад се састао конгрес у Будимпешти (1876) образована је потсекција (прве секције) за статистику великих градова. Тада су донесени закључци о обради финансијске статистике великих градова, о издавању билтена за ову статистику и објављивању у недељном билтену кретања становништва по градовима. На основу ових закључака Кереши је, на трошак града Будимпенгге, објавио ова изворна дела: З^аИзИдие 1п1;егпа1;10па1е с1ез «гапс1ез уШез, I ЗекИоп: Моиуетеп!; с!е 1а рори1а1Јоп, 1оте I (ВисЈарез! 1876), са извештајпма од38 градова, II 8еИоп: В^аИзИ^ие с1ез Ипапсез (Вис1аре81; 1877), са извештајима од 26 градова, и ВиИеИп аппие1 с1ез Нпапсез с!ез §гапЈез уШез, 10 аппеез, (Ви<Јарез1; 1877 до 1890). Међународни статистички институт, који је у јуну 1885 г. основан у 7\ондону и ступио на место перманентне комисије међународног статистичког конгреса, састао се први пут у Риму (1887). По градску статистику значајни су у овој организацији нарочито ови закључци. На другом заседању Института у Паризу (1889) предано је, на предлог Керешија, даље вођење „Билтена" у руке директора петроградског комуналностатистичког бироа; међународну статистику смртности великих градова преузео је Бертијон (Париз) а статистику рађања и венчања задржао је Кереши (Будимпешта). Образован је нарочити комитет за саветовање о израчунавању морталитета у великим градовима. На трећем заседању у Бечу (1891) образован је уједињени комитет за статистику великих градова (статистику смртности и становништва). На петом заседању у Берну (1895) објавио је Сћеуззоп оквир за општинске монографије. На шестом заседању у Петрограду (1897) закључено је, успркос знатног предомишљања немачких градских статистичара, да се цифре смртности прорачунавају на основу идеалног (стандард) становништва. На скуповима у Кристијанији (1899), Будимпешти (1901), Бердину I (1903) и Лондону (1905) покренуто је опет питање индивидуалне статистике сиротиње од ф. Инама-Стернег и Мишлера. Девета и десета скупштина (Берлин 1903 и Лондон 1905) донеле су зџачајне закључке о животној способности градског становништва према рефератима Балода и Блајхера. На сва четири заседања од 1903—1909 дошло је, на основу реферата Лексиса, "Левасера и Бертијо-

на, до нарочитих расправа о статистици туберкулозе, која је означена као нарочита грана градске статистике. Тирингов пројект једног „Аппиаие з^аИзИ^ие т1егпа11опа1 с!ез ^гапс1ез уШез" прихваћен је. на 11 заседању (у Копенхагену 1907), али је на 12 заседању (Париз 1909) одбијено образовање нарочите комисије за то. 13 скупштина (у Хагу 1911) имала је за питање само посредно значење; на 14 заседању (у Бечу 1913) могао је Тиринг да поднесе први део међународне градске статистике. Сада је установљена и комисја за унапређивање овог рада, чији је мандат обновљен на 15 заседању у Бриселу 1923. Израђује се дело, које ће издати биро Међународног статистичког института у Хагу и које ће садржавати цифре различите врсте о становништву из времена од 1910. Од осталих новијих радова Института интересују градску статистику нарочито расправе о великоварошким: агломеријацијама (Мерио, у Хагу 1911) и радбви комнсије за студије о индексима коштања живота, економског положаја, итд., о чему су 1923 поднели извештајеуБрислу Марш (Магсћ,) Диге де Бернонвиј (Би^е (Је ВегпопуШе), Ш. Прибрам (Сћ. РгЉгат) и Марсел Лисијен Леноар (Магсе1 1-ис1еп 1,епо1г). 4 — Дејство Деловање градскнх статистичких бироа подвргнуто је великим временским променама. Велики државни пописи — као пописи народа, позива и предузећа — доносе привремено поплаву послова, а тада наступа низ година са мањом радиношћу. Обим, стање особља и трошкови бироа мењају се према томе у врло великој мери. Изузев примарностатистичке државне пописе и низа самосталних пописа градова, деловање градских статистичких бироа је претежно секундарно-статистичке природе, јер се може највећи део праве редовне општинске статистике добити из већ постојећих листа разних управа, и вођење ових листа треба делимично тако удесити да се из њих^ поред праве управне сврхе, могу задовољити, без икакве муке, и статистички циљеви. Круг делатности комуналне статистике мења се даље према томе да ли се статистички радови за државне сврхе предузимају сасвим у градском уреду, или градски уред спроводи само попис и прву контролу пописног материјала, а сређивање материјала итд. врши државни биро. Стварно би говорило много за то, да се и пребројавања, као и пописи, како за градске тако и за државне статистике, врше уједно у градском 1 статистичком уреду; с друге стране централизована обрада пописног материјала у великом државном стагистичком уреду има извесне предности, које свакако не би достизале користи раније поменутог поступка, када би постојали добро опремљени, способни за рад градски статистички уреди. Однос између градске и државне статистике није у овим односима још довољ-