Opštinske novine

Пилот-потпоручник Кнап брани Београд

535

Тима осамнаестим, деветнаестим и двадесетим најтеже — доказивао је Ледовски — они у секунд мора да налете, тачно да не дођу пре а и не закасне, а кшсле — он је важно дизао руку — знајте: после аероплана долази празан ваздух, струја, онај што наилази мора да пази да не налети у ту струју... Али то асови! Ти последњи су Калшек, Кнап, Јаклић... чули сте"... Дефиле остави снажан утисак: толико да се маса после њега и не покрете већ остаде у истом ставу као хипнотисана. Очекиваху да виде ко ће први рећи реч и шта ће казати. Звучник их поново трже. Он је објављивао: Долази на ред, после врло успелог дефилеа, ваздушна борба, дуел два противника који ће вам показати призор из прошлог и будућег ваздушног рата, и подвиге који се не виђају сваки дан... Прочитаће вам се ситуација, ево: Ратно је доба; рат је тек најављен, нема три сата како је нашем министарству спољних послова предата ратна нота, три сата су од баченог непријатељства, а већ: погледајте горе — ескадрила непријатељских тешких бомбардера долази нам у посету. Њен први циљ је престоница и њен аеродром. Погледајте их како подмукло са велике висине наилазе. Нзихоз построј је савршен; апарати су им пуни бомби; на крилима имају бојне митраљезе да се бране од напада. На десет аероплана, збијених око вође, има 40 митраљеза! Сваки избацује 120 метака у минуту! За четврт сата надлетеће нас... просути бомбе — отров, бактерије, пожар, знајте то нам противник шаље први поздрав, сручцће нам те поклоне на главе и достојанствено се кренути натраг своме завичају... Али, господо, и ми имамо чуваре свога неба, нисмо ни ми тиква без корена. Наши авиатичари су достојни ривали својих противника. Ево... наша команда, чувши да непријатељски бомбардери налећу, а наши ловци још нису спремни, шаље једног од најхрабријих, наредника Кнапа, као извидницу, њега самог пред моћног противника, са задатком: да нападне вођу и одвоји га, па заметне са њим борбу, и тако да целој групи омете бомбардовање... Јер, господо, код таквих ускупних формација, само вођа нишани а остали су уз њега. Дакле, кад он буде нападнут, поремећен, и буде ли морао да напусти место, онда је и њихов циљ промашен. Тај налет је пропао. У таквим случајевима — најодважнији им се шаље у сусрет, па ма се и жртвовао, јер снаге су неједнаке... и ево наш пилот ловац Кнап храбро узлеће усусрет непријатељу!" Све главе се дигоше као конопцем повучене; отуда чак преко Смедерева, чуо се удаљен потмуо хук. Високо према сунцу, могло је бити на око 2000 метара, пловила је група аероплана збијена у јато, предвођена најхрабријим, упућена из далека, да загрози нашој престоници. Тад се и Кнап Јуздиже у ваздух.

Како се он пео, маса га је омамљено пратила. Узбуђена и сликом рата и очекивањем призора, она не скидаше очију са тих двају објеката: са Кнапове „Авије" и са црних тачкица које су долазиле да створе пустош и донесу смрт. Звучник поново објави: ,,Наш ловац полеће у борбу, он узлеће према њима, и стара се да их надвиси, да се заклони светлом сунца и постане невидљив, па тако да се изненада, одозго сјури на вођу... Јер, господо, не заборавите, он је сам"... Кнап се уздизао све више и више. Спикер настављаше: Приближује се, господо, моменат борбе: непријатељски бомбардери надиру, они га не виде, они мисле без одбране смо... а Кнап је изнад њих, ено, он је она црна тачкица према сунцу. Противници надиру са пуним достојанством... Позор! Кнап спрема напад!"... Тога момента Кнап се сјури као стрела из висине и пролети поред саме групе бомбардера, само што не окрзну вођу. Свима са земље се учини д& му је он својим аеропланом отсекао крило. — „Позор! Напад је извршен. Наш ловац је опалио у паду „рафал метака" на непријатељског вођу и... вођа погођен напушта групу и пада". Вођа црних тачака у висини заиста поче да пада. Напусти групу, тамо настаде комешање, збрка, Многи измењаше места: наста међу њима потмуло зујање, као договор. Убрзо се формација опет уреди, прикупи се, и нови се истаче за вођу; али променише правац летења пошто им је бомбардовање поремећено и кретоше назад да узму понован налет. — „Позор! Позор! — јави се поново мегафон. — Вођа непријатељских бомбардера је издвојен. Са њим Кнап започиње борбу... Борба је сад самостална, два противника су на мегдану... Ево их тачно изнад аеродрома и непријатељ, иако погођен, ипак спрема отпор. Борба започиње"... На небу започе борба. Кнап је нападао храбро спреман да налети на „противника" а он се бранио. Покушавао је да избегне напад, да надвиси нападача те тако омогући својим митраљезима дсјство, али је тешко успевао. — „Позор! Наш ловац је у надмоћности загрми мегафон... Он држи нротивника пред собом не дајући му времена да се прибере. Он га напада и гађа рафалима метака. Противник је, види се, одличан борац, господо, то је пилот ловац наредник Калшек, то је вођа непријатељске бомбардерске групе, коме је поверен важан задатак: да бомбардује нашу престоницу". Борба потраја неколико минута... већ десет, петнаест. Главе посматрача су биле уздигнуте, лица развучена, уста отворена. Чинило се нико није дисао. Ледовскога очи су сјале. Кнап је својим аеропланом правио круг изнад про-