Opštinske novine

Шринаесиш, (Наставак)

14 Милета је често одлазио у једну вилу на Топчидерско Брдо, старинског стила, која је личила на неки средњевековни дворац. У њој је становала — и то само преко лета — стара госпођа Полексија са својомћерком, уседелицом. Она је мати једног опуномоћеног министра на страни. Али ипак врло штедљива жена, а веома издашна у погрдама и злоби. Може се рећи да је оличење цицијаштва и тврдичлука. Стога је и морао Милета почешће да је обилази, јер је увек имала по који пар обуће за оправку. Понекад би слала ципеле и по девојци, једној лепушкастој плавуши, која је на први поглед запала Милети за око и прирасла му за срце толико да више није имао мира ни дању ни ноћу. Она га је својом лепотом и чедном скромношћу толико опчинила да је више мислио на њу не^о на сво! посао. При раду је врло често чинио фаталне грешке. Ушивао је „ерслове" без поставе; укивао је мушка пенџета без кедера; прикивао по неки пут штикле на прстима; парао и наново укивао, и тако је по два три пута радио један исти посао. Срце га је непрестано вукло к њој и он је једва чекао да оправи по неки пар ципела и да однесе у вилу госпођи Полексији, која је непрестано чепркала нешто по башти, усред свог винограда. Гајила је перунику, хризантеме и црни лук заједно. С њом је увек морала да буде у друштву и лепа плавуша, Јасминка. Иако није имала шта да јој помаже, ипак је морала да двори поред ње и да гледа како она ради. То ће јој, — вели, — требати да зна „за будућност". Милета је због свог честог посећивања постао стари познаник госпође Полексије, и она га је ипак помало симпатисала. 15 Једнога дана, то ~је било у јесен, донео је Милета госпођи оправљену обућу. Она га је задржала на кафи, јер је слабо марила да даје част у новцу. Увек је гледала како ће јевтиније да прође. У разговору питала га је где станује.

Милета јој је рекао: — „У Тринаестом реду" Она му је понудила један станчић у свом винограду, где би имао да станује бесплатно, али да јој зато преко зиме чува вилу и виноград док се они на пролеће опет не доселе. Госпођа Полексија је преко зиме одлазила у варош, у своју палату, а преко лета је становала са својом ћерком у вили на Топчидерском Брду, на ваздуху и сунцу. Милета је примио понуду као главни згодитак класне лутрије. Чинило му се тога часа као да је добио орден. Био је усхићен од среће што ће бити у близини срца које је обожавао као нешто узвишено и свето. Јасминка је постала његов идол и циљ његовог живота. Госпођа Полексија му показа собицу у једној страћари зиданот још за време Турака. Сасвим слична оним уџерицама у „Тринаестом реду". У њој станује преко лета њен виноградар, који зими одлази кући у село. Показа му ]едан гвоздени кревет са сламарицом. Милета је те вечери преиео неке своје прње и уселио се у нови стан. Иако у винограду, страћара је била близу виле, недалеко од улаза. Само их је чесма раздвајала. Дивота божја, — помислио је Милета у себи. 16 Немаштина је најсвирепији злочинац младости. Ја не знам — зашто људи грабе само за своју старост, кад им је за младост много потребније? У младости се живи, а не у старости. Како је ово људско друштво несавршено. Људи су просто глупи. Нису још дорасли ни да схвате сво\ живот реално!,, а још мање; да решавају најосновније проблеме. Ето, Милета на пример. Он је желео, а и хтео пошто-пото, да увек буде пристојно одевен. Али никад није могао да заштеди од своје мизерне наднице ни толико колико би му требало за једно лепо одело, које би облачио само недељом и празником.