Opštinske novine

608

Београдске општинске новине

свима потребама. Поред тога њихова оргагшзација није још потпуна услед тога што помоћ није заснована по месту становања, услед чега произилазе многе тешкоће у погледу накнаде трошкова и пребацивања расхода на терет општине којој прилада лице коме је указана помоћ. Зато се предвиђа један низ рефорама које имају за циљ расподелу терета између различитих општина стварањем савеза и фондова заједничке моћи. У погледу помоћи болеснима предвиђа се такође већа концентрација и унификација, да би се избегле разлике у помоћи, које су често веома значајне код различитих општина. Као и у Француској, постоје и у Белгији многобројне приватне установе у свима областима социјалног старања, без којих, за моменат бар, не би било могуће задовољити све потребе јавне помоћи. Ова милосрдна приватна удружења врше једно значајно дело, нарочито на пољу хигијене и збрињавања деце. У овоме погледу, специјално, Белгија је врло напредна. Нажалост, не постоји још општа организација која би била изнад поменутих установа и која би простирала своју власт на земљу и одређивала дужности јавне помоћи с једне и приватне с друге стране. Као и у Паризу, у Брислу је створен Централни биро чија је дужност да установи сарадњу између јавне и приватне помоћи, на првом месту у Брислу и да спречава двоструке помоћи. Друге установе ове врсте биће ван сваке сумње створене. Савез градова и општина белгијских допринео је ефикасно да се слична сарадња прс тегне на целу Белгију, на тај начин што је публиковао једну књигу, у којој су назначене све организације јавне и приватне, које су тако многобројне да их не би било могуће упознати, а које су пласиране према природи своје активности. Ова књига омогућује да се упознају и искористе у згодном моменту организације чије је поље акције врло различито. ЕНГЛЕСКА Јавна помоћ у Енглеској заснована је на закону о сиромашнима, који је објављен 1601 године од Краљице Јелисавете. У почетку јавна помоћ спадала је у дужност различитих парохија, најмањих локалних власти, које су се доцније показале као недовољне да обављају ефикасну помоћ. Зато су године 1834 створена удружења за сиромашне, и организована помоћ под управом једног савета јавне помоћи. Ова се установа одржала до 1929 године као посебна специјална установа, поред општинских сличних установа. Границе надлежности ових удружења нису се врло често подударале са територијалним границама великих општина или удружења оппггина, већ су се појављивале често забуне, тако да је велики део административног посла вршен два пута. Закон о локалној самоуправи из 1929 године донео је радикгцуну промену, укидајући потпуно јавну помоћ као нарочиту управу,

а преносећи на општинску самоуправу њене дужности почев од 1 априла 1930 године. На тај начин целокупно пословање у овоме погледу пренето је на општине. Од 1906 године показује се у Енглеском законодавству нова тежња за проширењем социјалне помоћи. Из те тежње произишли су значајни закони који су установили бесплатан школски ручак за децу, помоћ матери и детету итд., а исто тако закони о пензијама и друштвеном осигурању. Приватна социјална делатност одувек је заузимала важно место поред јавне социјалне делатности у Енглеској. Као организатори појављују се верска добротворна братства и велики број удружења и друштава приватне помоћи, која се посвећују специјално заштити детета и младежи. Она издржавају многобројне домове за дечаке и девојчице, бирое за указивање помоћи одојчади и бирое аа давање савета матерама, дечје паркове итд. Ове приватне организације су у вези са приватним болницама. Средства која су потребна приватним добротворним друштвима за обављање њи ■ хових дужности и за одржавање многобројних установа, долане од добровољних радова. У свима великим варошима постоји добротворно удружење, специјалан орган за координацију установа приватне добротворне делатности. Тек од 1906 године може се констатовати тешња сарадња између јавне и приватне добротворне делатности. Односи између њих увек су били добри. Као што је случај са већином јавних и приватних установа у Енглеској, не намерава се никаква измена било јавних установа, било приватних, све док се њихово функционисање обавља без сметње и док се постиже циљ, олакшање свију беда. ХОЛАНДИЈА Организација јавне помоћи, сматрана као доброчинство у ужем смислу, врло је интересантна у Холандији. На основу закона о помоћи од 27 априла 1912 још увек доминирају два принципа историјска према којима: а) приватна и верска добротворна делатност има у принципу приоритет над јавном, и б) ј авна помоћ пада у надлежност самоуправа. На основу првог принципа, још увек важи пропис да организација јавне помоћи не може указати помоћ све док се не утврди да верске и приватне установе не могу исту укаказати. У пракси произилази да у данашње време највећи део помоћи, нарочито помоћи у новцу, пада на терет јавне социјалне помоћи. Други принцип, на основу кога помагање сиротиње пада у надлежност општинских управа, врло је строго поштован. Држава не интервенише радо у области помагања сиротиње, било у погледу организације, било у финансиском погледу, било као контролна власт. Она је за себе задржала неколико надлежности упогледу помагања умоболних, те према томе ие постоји никаква централна власт за помагање