Opštinske novine

Социјално старање у разним земљама

611

добровољне приходе. Сарадња у овој институцији је почасна. Главне функције овога Уреда јесу организација зимске помоћи, помоћ матери и детету и помоћ породицама. Овај уред сарађује са другим институцијама приватним: верским мисијама, црзеним костом и женским организацијама. Главне функције ових приватних организација састоје се у одржавању домова за старце, склоништа, домова за сакате, глуве и слепе, дечјих домова итд. Немачки црвени крст има специјалну дужност да одржава санитетску службу и да се стара о болеснима, а женске организације да одржавају сиротињске кујне. У мају 1936 године остварена је сарадња и установљено је једно нарочито тело за ко^ ординацију јавне и приватне помоћи омладини. ИТАЛИЈА У колико се социјално законодавство развијало, поље делатности приватне хуманости било је ограничено у Италији. То је једна од карактеристика фашистичког схватања државе да се, на основу принципа потчињености појединачних интереса општем интересу, тежи да сва питања која интересују заједницу регулишу од стране државе. У току историје добротворна делатност имала је разне облике у Италији на исти начин као у већини латинских држава. Добротворна делатност у почетку обављана је готово искључиво од стране црквених свештеничких организација. Од 1870 године почиње контрола државе над свима установама од општег интереса које имају социјалан, културни или васпитни карактер. Зрховни орган контроле је Министарство унутрашњих послова, које је пренело своју надлежност на месне власти. Свака општина мора имати нарочити биро који сарађује са различитим локалним устанозама добротворне делатности. Ови бирои општински имају велики значај. Али, и поред државне и општинске добротворне делатности, остало је широко поље рада за приватну делатност. У погледу хигијене, делатност јавних власти комплетирана је хигијенском службом приватних хуманих удружења. На пољу мера за заштиту матера и деце јавна добротворна делатност стоји у тесној сарадњи са приватним организацијама. То су специјално омладинске фашистичке организације које сарађују на примени легалних мера и које примају субвенцију од државе. Уопште, у погледу добротворне делатности постоји тесна сарадња између општина и фашистичке странке. То питање није регулисано никаквим законским прописима, али се та сарадња обавља у духу савршене слоге. Као и немачка национал-социјалистичка странка, фа шистичка странка има своје установе за помоћ које се одржавају добровољним прилозимаграђана. ЈАПАН Социјално старање у Јапану пада у главном на државу и на општине. Општа помоћ,

као главни део добротворне делатности, организована је по систему помоћи од стране породице. Невољник мора на првом месту да буде потпомогнут од шефа породице. Пошто ре у Јапану породица веома разграната, држава нема велики терет за помагање незољних и она интервенише само у случају кад породица није у стању да пружи помоћ. Помоћи које држава додељује нису велике. Ако те помоћи нису довољне, онда долази специјална помоћ од стране општине. На пстом принципу организована је и помоћ у случају беспосли.-де. У свакој вароши постојидобротворни биро, У великим варошима постоје комисије у различитим крајевима вароши. Нарочито је у Јапану развијена помоћ матери и детету. Тако постоји велики број домова општинских за породиље, дечјих паркова итд. За сиромашно становништво постоје специјалне општинске болнице, које примају оболелу сиротињу по врло јевтиној цени. ЗАКЉУЧАК Као што се из овог прегледа види, у разним земљама постоје различити системи социјалне помоћи и добротворне делатности, који се између себе тешко могу упоређивати по вредности и класифицирати. Сваки систгм тесно је везан за национални карактер и за прилике које владају у једној земљи, тако да је немогуће систем једне земље потпуно пресадити у другу земљу, јер то не би одговарало ни осећањима ни схватањима тамошњег становништва. Може се ипак констатовати једно: да постоји извесна сличност у погледу социјалног старања код оних земаља које имају сличне политичке и економске концепције. У колико су политичка и економска схватања либералнија, у толико се више и добротворна делатност ослања на слободну игру еконмских снага и у толико је поље приватне делатности шире. Најбољи доказ су за то Сједињене Америчке Државе. С друге стране, у колико су више интереси појединаца потчињени интересу заједнице у толико је више приватна делатност ограничена и пренета на државну администрацију. Код ових држава примећује се још и то да се све више истиче одговорност породице према једном свом сиромашном члану, као што је на пример случај у Јапану и као што се већ појављује и у Немачкој. На првом месту дужни су да укажу помоћ чланови уже фамилије, између којих постоји крвна веза, па тек доцније велика државна заједница. Код свих гемаља уопште констатује се тежња да се социјално старање, у колико већ то није учињено, пренесе на општине. То је извршено у Енглеској у години 1929, а француске општине све више испољавају своје незадовољство због незнатног удела који имају у бироима добротворне делатности. У Холандији такође јавља се жеља да се сва надлежност око социјалног старања пренесе на општине .