Opštinske novine

9*

Општинска самоуправа у Београду 1839—1845 год.

649

Није познато колико је и шта је урађено у периоду 1839—1845 на уређењу вароши. Досад познати буџети за 1840, 1841 и 1842 нису имали позиције за грађевинске послове. Међутим зна се да је Општина правила зајмове и вероватно су технички радови из зајмова исплаћивани. Исто тако зна се да је држава о свом трошку изводила радове у Београду изван шанца. У 1842 по Височајшем решењу ВН 854 од 4-УШ-1842 решено је: „Да се криви сокаци од Стамбол капије до Батал џамије по могућству исправљају и гди без великих трошкова бити може да се сасецају, просецају, или оно с њима чини, што се без велике муке и големог трошка чинити може." Исте године рађен је пут од Совјета до Докторове куле (Болнице за душевне болести). Требало је те године просећи путодТеразија до пиваре, али Совјет није одобрио, јер ,би пут био много стрм. Тај пут, то је данашња Балканска ул. По решењу ВН 475 од 12-1У-1844 калдрмисан је пут од Стамбол капије до Двора. По решењу ВН 925 од 11-УН-1844 „да се о трошку Правитељства покалдрми оно парче сокака водећег од пиваре, поред Совјета ка касарни." Ово је данас улица Адмирала Гепрата. Совјет се налазио преко пуга Вазнесенске цркве. У 1843 Совјет је решењем бр. 526 од 8 маја забранио да се плацеви изван шанца, око касарне, заграђују док о томе уредба не изађе. Држава је овим хтела да већи број плацева задржи за себе. Абаџиска чаршија, данас ул. Краљице Наталије, израђена је око 1843. Те године Совјет је под бр. 266 од 16-111-1842 решио „Да се на 42 пореске главе Еснафа абаџиског подели правителствена ливада код овдашњег окружног суда ,с тим да сваки дужан буде за 2 године на свом плацу подићи зданије, иначе ће се плац од њега одузети и другоме дати." Као што се види држава је радовима ван шанца много помогла општини и благодети тог помагања осетиле су се много доцније, кад

је општина, имајући финансијских средстава, почела да ради на модернизовању Београда. 3 Тешко је утврдити имена претседника Београдске општине од 1843—1870. Међутим знају се имена претседника за 1839 до 1841 закљ. и то захваљујући томе што су ти претседници у исто време били и управитељи вароши Беоограда. Први претседник Примирителног суда био је Илија Чарапић, син Васе Чарапића. Постављен је 7 маја 1839, а смењен 27 маја 1840. Умро је 1842. Његовој удови, пошто онда још није постојала пензија, дато је на имз помоћи из државне касе 100 дуката. Други је био Милош БоГићевић, од 28 маја до 24 септембра 1840. Стрељан је 1844 у Шапцу, као учесник у Катанској буни. Трећи је био Младен Жујовић, од 25 септембра 1840 до краја 1841. Младен је рођен у Јешевцу, окр. крагујевачког 20 јула 1811, а умро 16 маја 1894 у Београду, као државни саветник у пензији. Као војни питомац био је 1833/4 у Русији и по повратку постао официр. По одласку Кнеза Михаила из Србије, био је окован и осуђен на 5 година заточења. Виши суд га је помиловао и прогнао у Неменикуће (Космај). Државни саветник постао је 1861 и у том звању пензионисан 1878. Младена је неко доставио Попечитељству 1841 г. да не долази на седнице Примирителног суда. На то је он овако одговорио: „Да је свагда при важнијим потребама у примир. суду као председатељ заседавао... Ако је предпостављено Попечитељство извешћено да долеподписани управитељ никако у Примир. Суду не заседава, то покорно моли да тога достављача именује и допусти да се с њим пред судом судити може. Иначе, ову прзбачену немарљивост онда ће само управитељ претрпети ако членови Примир. суда противу чисте совјести могу казати да он по потребама у заседанија Примир. суда не долази." Септембра идуће године биће стогодишњица од оснивања прве општинске самоуправе у Србији. Добро би било да се она тада ма на који начин обележи. Дра1 Ј. Ранковић