Opštinske novine
Привредна хроника
Претседкик Београдске спштине г. Влада Илић о унапређењу Дунавске падине
Друштво за унапређење Дунавске падине у Београду, одржало је своју конференцију у недељу 27 новембра у згради Поштанске штедионице (улица Кнеза Павла), којој је присуствовао и Претседник Београдске општине г. Влада Илић. Претседник овог друштва г. Недељко Савић, трговац, отворио је конференцију и поздравиз присугне, а нарочито Претседника Београдске општине г. Владу Илића. Истакао је да је конференција сазвана да се продискутује о мерама које треба предузети да се овај по привреду толико значајан крај још више и брже унапреди. Претседник Београдске општине г. Влада Илић одржао је говор у коме је истакао шта је све Бсоградска општина учинила за озај крај и развио план будућих општинских радова у овом крају. Г. В.ада Илић је углавном рекао: '— Видим овде скромне жеље, које су и опрпвдане, па ћемо се потрудити и да их испунимо. Дсњи део овога краја већ има своју нивелету за изграђи-
ваше, а сада ћемо и горњем крају дати нивелисане путеве, да се и ту могу подизати грађански домсви с лепим баштама. Биће ту просечене но е улице. а завешће се и нове аутобуске лини е са електричним ауто-колима. Кланични крај биће изграђен по већ готовом и утврђеном плану, као и још неки делови ове падине. У огом крају предвиђено је гра^ење црхве, студентског дома, школе и соколског дома. Грађанима ће се омогућити зидање нозих зграда у продужешу кланице. Овде ће се Безград и проширити и улепшати. То је врло леп део његов између Кланице и Лаудановог шанца. Подићи ће се и један велики дом за старе и изнемогле, као задужбина анонимког великог добротвора. Ту у близини биће и ноза велика пи аца, а крај старе кланице и модерна кванташка пијаца. Своја излагања претседник општине г. Влада Илић пропратио је приказивашем једног велихог плана овог краја, који претставља дунавску падину онако како ће она за кратко време изгледати.
псвећење Гостионичарског дома и отварање Више угоститељске школе у Београду
Једна од важних привредних грана је и гостионичарство. Гостионичарство је познато још пре четиристотине година пре Христа. Прве гостионице-конаци за преноћишта и прехрану путника појавиле су се у Грчкој. У нашој старој постојбини први гостионичарски посао појављује се у доба Немањића. Из законских прописа Цара Душана видимо да се гостионичарству поклањала велика пажња. Ту се каже, између осталог, и ово: „да је гостионичар, велики и мали, дужан одржавати своју гостионицу у највећем реду, а за живот путника и шегових ствари лично одговарати. Коња и све што би путник имао гостионичар би морао примити и потпуно сачувати све док путник не би даље из гостионице пошао. Ако би ма шта путнику нестало, гостионичар би морао платити". Гостионице у Србији посећивали су већином млетачки, дубровачки и византиски трговци. Доцније, из народних песама видимо да су постојале и крчме у којима су служиле младе крчмарице. — „Не одајте дружину осталу, не одајте крчмарице младе, код којих смо рујно вино пили, вино пили У потаји били."
За време робозања под Турцима, кад су Турци изградили од Цариграда до Београда „Цариградски друм", изграђују се велике каравансараје и ханови дуж целог друма. Ханови су грађени од тврдог материјала са великим калдрмисаним двориштима у којима су биле стаје, а на средини дворишта бунар. На друму Београд — Цариград и данас постоје трагови (рушевине) старих ханова. Ханџије су били Цинцари, који су умели да лепо дочекају, угосте и испрате путнике, наравно, уз добре паре. За време Кнеза Милоша у Београду је постојао познати „Параносов хан" код мале пијаце, где је садањи хотел „Бристол" и „Гранд хотел" близу Саборне цркве. Еснафском уредбом од 1847 год. дефинисан је појам механе, крчме и хана и одређено им место и положај међу осталим занатским радњама. У доба владавине Кнеза Александра Карађорђевића, пре шесдеоет година, кад су се у Србији изграђивали путеви и друмови и кад је био успостављен железнички саобраћај, кад су у великом броју долазили страни путници у Србију, почиње нагло изграђивање угостите.^ских радњи у Србији. Нешто пре пола сто-