Opštinske novine

870

Бео градске општинске новине

лећа у Београду је подигнут први хотел — „Гранд хотел Парис", највећи хотел у тадашој Србији. Затим се појављује „Велика Србија", „Москва", ,,Касина" и др. Пред светски рат, кафански и хотелијерски живот у Србији а нарочито у Београду био је за тадање прилике на завидној висини. Кафане и хотели су били чисти, снабдевени добрим пићем, са домаћом и страном кујном. Власници и службеници имали су и своје солидне организације. Данас, у доба просперитета, у доба општег напретка и културе, хотелијерство и кафански послови су важан чинилац у привредном животу једне земље. Југославија, коју посећују многи странци и богати туристи целог света, има близу четиристотине првокласних нових хотела са најусавршенијим уређајима, на којима нам могу да позавиде и многе друге европске земље. Вредност хотела у Југославији премаша милијарду динара. Данас људи много путују по својој и туђим земљама благодарећи савременим превозним средствима — железницама, авионима и аутомобилима. Да би једна држава била привлачна за странце и туристе, мора имати, — поред природних лепота, историских знаменитости, уметничких богастава, добрих путева и добро уређене, хигијенске хотеле и гостионице, где ће путник наћи сву потребну удобност. Зато је Управа фонда стручне школе Удружеша хотелијера, ресторатера, гостионичара и власника пансиона и свратишта за град Београд, свесна значаја гостионичарства, у данашњем времену, створила Вишу угоститељску школу у Београду за васпитање угоститељског подмлатка. Ово је у исто време и прва школа ове врсте на целом Балкану. Виша угоститељ-ска школа има задатак да, поред општег образовања, пружи стручну теориску и практичну спрему угоститељском подмлатку, која ће га оспособити за самостално вођење савремених угоститељских радњи: хотела, ресторана, кафана, пансиона и свратишта. У ванредно лепој и архитектонски привлачној згради Гостионичарског дома, у Југ Богдановој улици 28, школа је заузела други, трећи и четврти спрат. Четврти спрат намењен је Интернату, који има шест великих светлих хигијенских соба за смештај педесет ученика. Једно одељење је одређено за школску амбуланту. У први разред Више угоститељске школе примају се ученици који еу свршили припремни разред исте школе са тромесечном феријалном праксом и ученици који су свршили четири разреда ередње школе са

нижим течајним испитом, као и ученици са четири разреда средње школе са завршним испитом. Настава која се даје у Вишој угоститељској школи дели се на стручну наставу, опште образовање и обавезну тромесечну феријалну праксу. У школи се предају као стручни предмети: угоститељско пословање, економија и организација посла, уређење угоститељских радњи и инсталација у њима, хигијена локала, хемија са технологијом и познавање животних намирница, наука о исхрани и хигијенска исхрана, подрумарство и познаваше пића и наука о сервирању. Општем образовању ученика посвећени су матерњи језик, француски и немачки језик са кореспонденцијом и трговачка саобраћајна и туристичка географија. У наставном плану обухваћена су сва знања из стручног рада будућих сопственика, директора хотела, ресторана, кафана и осталих врсти угоститељских радњи. Отварањем Више угоститељске школе учињен јг велики напредак на пољу гостионичарства а угоститељски подмладак добио је неопходну институцију за своје образовање. * На свечан начин, 20 новембра т. г., освећен је Угоститељски дом и извршено отварање Више угоститељске школе у Београду. У великој школској сали извршен је верски обред у присуству изасланика Њ. В. Краља пуковника Полексића; изасланика Њ. В. Св. Патријарха проте г. Калуђерчаћи; изасланика Београдске општине г. д-р Тихомира Симића, професора Универзитета и градског већниха; претставника Трговинске коморе г. Милутина Станојевића и већег броја претставника привредних и културних устаноЕа. Приликом отварања Угоститељ-ске школе изасланике и друге госте поздравио је претседник Удружења хотелијера и ресторатера г. Мата Вукомановић. Затим је говорио претседник Школског фонда г. Љубивоје Ђорђевић износећи историјат развоја Више угоститељске школе од шеног оенивања. Присутнима је затим приређена богата закуска, коју су сами ученици Угоститељске школе спремили. Истог дана Угоститељски дом и школу, после отварања, посетио је претседник Београдске општине г. Влада Илић са градским већником г. д-р Стеваном Поповићем. Они су разгледали Гостионичарски дом и интересовали се за рад Више угоститељске школе. Београдска општина је помагала знатно подизање Гостионичарског дома и отварање ове школе. Земљиште у површини од 927,85 м 2 , на коме је подигнут Гостионичареки дом, дала је Београдека општина Школском фонду Београдског Гостионичарског удружења на уживање за 25 година. Београдска општина и иа свога претставника у Управи Фонда Гостионичарске школе.