Opštinske novine

Правна хроника

Одлуке Државног савета

Грађеше се мора вршити према условима издате грађевинске дозволе, противан рад повлачи рушење и новчану казну. У овом погледу је карактеристично решење Државног савета бр. 1705 од 13 маја 1938 год., којим /; оснажена пресуда управног суда у Скопљу бр. 5784 од 28 маја 1937 год. о једном таквом слу^ају, где се сопственик није придржавао услова издате му грађевинске дозволе и због тога га постигла санкција рушења и новчане казне. Према пресуди управног суда, чије је образложење усвојио и Државни савет, случај је следећи: „Тужилац Симић Стојко, предузимач из Призрена, тужбом својом бр. 1293/37 као и на данашњем рочииггу а преко свога заступника молио је овај Суд да поништи, као на закону незасновано решење Краљевско банске управе Вардарске бановине V бр. 22178 од 10-ХП-1936 године којим је оснажена пресуда Градског поглаварства у Призрену бр. 7873 од 28 априла 1936 године, а којом је он — тужилац осуђен за дело из §§ 93 у вези 100 Грађевинског закона са новчаном казном од 500 динара и да сав улични зид у улици X. Спасиној поруши у року од три дана, наводећи да оспорено решгње не одговара закону са тог разлога, што су њиме повређени прописи Грађевинског закона који не габрањују учвршћивање грађевина и зидова кад ови нису склони паду, какав је случај код њега. Зид који је овде у питашу није новоподигнути зид, већ стари, који постоји од раније, којег је он према сзојој потреби, снизио, порушивши непотребан део. Ово је о:г учинио по праву власништва по коме он има право да располаже са својом имовином. Ни једним законским прописом он није обавезан да свој било стари било нови зид, који би на место старог био, подигнут, прилагоди регулационој линији све док му опшгина не плаги вредност земљишта уколико га од њега одузима. Како се и у пресуди Поглаварства и у оспореном решењу наређује прилагођавање регулационој линији, шго у ствари значи напуштање земљиштвј од његове стране без икакве накнаде, сматра да је тиме повређено његозо право сопствености §§ 211 и 212 Грађевинског законика. Налази да је било потребно по прописима управног поступка да се комисиски утврди да ли је то нови или стари зид донекле преправљен. Тужена власт на тужбу није одговорила, већ ј ј на данашње рочиште упутила свога заступника, који је изјавио, да је оспорено решење у свему правилно и на закону засновано, па је молио Суд да га као

такво оснажи а тужбу одбаци као неумесну. Јер ако је у дозволи, коју је тужилац добио за грађење куће, било нечега са чиме је био незадозољан, могао је изјавити жалбу противу те дозволе, али није мзгао да прелази преко граница у њој одређених. Тужи \ац се обавезао да ће порушити стаои зид и овај човуЦи на регулациону линију, али то није учинио, већ је противно § 93 Грађевинског закона тај зид оставио непорушен, чиме се огрешио о закон, те је због тога правилно и кажњен. За заинтересовану страну нико ни;е дошао, а позив јој је благовремено уручен према рецепису бр. 5667/37. Упуштајући се у оцену предњих навода тужбе, речи заступника тужилачке стране, оспореног решеља, као и свих осталих списа озога спора, Суд је нашао да је оспорено решење на закону засновано са следећих разлога: По § 93 тач. 3 Грађевинског« закона, ахо се грађење врши без грађевинске дозволе, а не одговара прописима Закона и Правилника или противно датој дозволи, општина ће наредити рушење грађевине или појединих непрописно изведених делова. Ако власник ово наређење не изврши, општила ће извршити рушење о трошку власника. А по тач. 2 § 100 истог Закона, ко врши грађење противно датој дозволи и техничким прописима казниће се с обзиром на ал. 5. § 88 истог Закона до 10.000 динара. Питање примене § 93 тач. 3 капред покенуто ' закона односно наређења да се зи - ј поруши зависи од резултата спроведеног ноступка за издавање грађевинске дозволе. Таквом наређењу може бити места само онда ако се у овоме поступку утврди да зиј не одговара прописима Грађсвинског закона и Правилника. А прописима Грађевинског закона он не би одговарао ако би у супротности са уређајним основама града тј. регулационом плану, уредби о његовом извођењу и грађевинском правилнику на основу којих се грађевинска дозвола издаје (§ 3 Грађевинског закона). У овом конкретном случају спроведен је поступак за издавање грађевинске дозволе тужиоцу и ока му је и издата од стране Градског поглаварства града Призрена под Бр. 14150/35. У тој дозволи утврђено је да тужиочев дворишни зид не одговара прописима Грађевинског закона, услед чега је Сђављено у дужност тужиоцу да исти саобрази тим прописима. Међутим, тужилац, како се утврђује списима овога спора, није поступио по грађевинској дозволи, већ је против-:о истој обновио дотрајали улични зид у улици Хаџи Спа-