Opštinske novine
882 Београдске општинске новине
Учесници на Крфској конференцији. Горе, с лева на десно: Вошњак, Тринаестић, Поточњак, Нинчић, Маринковић, Ђуричић, Драшковић; доле: Васиљевић, Хинковић, Трумбић, Пашић, Николић, Протић, Давидовић.
Крфска декларација дошла је у згодан час. Оно што се није смело рећи отворено у Мајској декларацији, речено је јасно и гласно у Крфској декларацији. Она је имала силан одјек у српској војсци на солунском фронту, затим код свих Југословена, који су били под аустроугарском влаш-Ку, као код свих српских, хрватских и словеначких исељеника у Америци. Сви су они увидели да настаје ново доба и да је потпуно ослобођење Југословена од аустриске власти питање скорог времена. Владе свих савезничких држава као и њихово јавно мњење сматрале су, да је са Крфском декларацијом појачана морална снага целокупнога савезничкога фронта према заједничком непријатељу. Остварење Крфске декларације зависило је од успеха на бојном пољу. Српска влада успела је да савезници у току 1918 године признају значај солунскога фронта и да га појачају својим војничким снагама, пошто су српске снаге биле за то недовољне. У исто време уласком у
народима и обележава нову карту Европе по свршетку рата. За нас су од великог значаја две тачке: десета и једанаеста. У десетој се говори о народима у Аустро-Угарској, којима треба пружити најслободнију прилику за аутономни развитак, а у једанаестој се за Србију, Црну Гору и Румунију вели, да треба да буду ослобођене од непријатељске окупације и поново васпостављене, а Србији треба признати слободан и сигуран приступ на море. Поводом ове изјаве, а у жељи да одвоји Аустрију од Немачке, претседник енглеске владе Лојд Џорџ у парламенту је изнео једну нову формулу за решење аустроугарског питања на тај начин што би се дала аутономија тамошњим народима. Код ве ^ине Југословена јавила се том приликом бојазан, да би Аустрија овај предлог, као повољан за њу,. могла прихватити и тако се спасти од распадања. Стога је Југословенски одбор протествовао против Џорџова предлога одмах, 29 децембра 1917, тражећи не аутономију, него потпуно ослобођење Југословена у Аустриској монархији.
жени принципи, по којима треба да буде уређена нова заједничка држава Срба, Хрвата и Словенаца. Најглавнија је прва тачка, у којој се вели: ,,Држава Срба, Хрвата и Словенаца, познатих под именом јужних Словена или Југословена, биће слободна, независна Краљевина с јединственом територијом и јединственим држављанством. Она -Ке бити уставна, демократска и парламентарна монархија на челу са династијом Карађорђеви-ћа, која је дала доказа да се с идејама и осе"Кајима не двоји од народа и народну слободу и вољу ставља врх свега".
рат Уједињених Држава Северне Америке на страни Антанте, као и стварањем једне команде код свих савезничких трупа на западном бојишту, појачан је фронт и обезбеђен је срећан свршетак рата. После Крфске декларације, која претставља споразум између Србије и Југословена у Аустро-Угарској Монархији, дошла је изјава претседника Североамеричких Држава Вудрова Вилсона, дата у Вашингтону 26 децембра 1917 (8 јануара 1918 г.), која у четрнаест програмских тачака даје основу за стварање мира међу