Opštinske novine

Уједињење Срба, Хрвата и Словенаца

883

Југословенски одбор у иностранству наставио је свој рад све до пробоја Солунскога фронта и до оснивања народних ве-На у југословенским земљалла које су биле под Аустро-Угарском. После тога он губи свој значај и улогу коју је дотле имао. СОЛУНСКА ОФАНЗИВА И ОСЛОБОБЕЊЕ СРБИЈЕ И БЕОГРАДА Операције на Солунском фронту опорављене и реорганизоване српске војске отпочеле су у лето 1916 године. Ве^ исте године, 18 септембра, српска је војска с великим жртвама освојила Кајмакчалан, а 6 новембра 1916 г. заузела Битољ. Ступивши на тле своје отаџбине, српска се војска утврдила и скоро две године остала је на својим положајима непрестано у борби. Пошто су савезничке владе признале Солунски фронт као један од главних фронтова и упутиле своје трупе на овај фронт, одлучено је, на предлог врховног заповедника српске војске, Престолонаследника-Регента Александра, да се почетком септембра 1918 године предузме офанзива на овом фронту. 14 септембра ујутру отпочео је пробој, на сектору српске војске Соко-Д-обро Поље-Ветерник, отварањем артилериске ватре из 580 топова на непријатељске положаје. Пробивши ту линију, српска и француска војска пошле су напред. У своме победничком налету српска је војска, после одржане сјајне победе на Могленици и Црној Реци, заузела Прилеп, Штип, Велес и дошла до Царева Села. Бојећи се да српска војска не пређе на бугарску територију, Бугари су 28 септембра послали у Солун своје парламентаре главном команданту солунске војске 'ђенералу Франше Депереу, нуде-Ки примирје, које беше и потписано 29 септембра (по н. к.). После тога бугарска се војска предала и положила оружје, а цар Фердинанд Кобург одрекао се престола 4 октобра 1918 године. Капитулација Бугарске имала је огромног утицаја на држање централних сила, а нарочито Аустрије, која је већ 14 септембра 1918 г. била позвала савезничке владе да преговарају о миру. У даљем надирању заузето је Скопље 27 септембра од једне бригаде француске коњице. Тако је ослобођена цела Јужна Србија. Немачка и аустриска војска повлачиле су се на свима линијама, дајуКи свуда слабије отпоре. Тек пред Нишем Немци су са знатним трупама и двапута већом снагом покушали да зауставе продирање српске војске. Морално јака, одушевљена и жељна да што пре ослободи своју Отаџбину, српска је војска, после дводневне огорчене борбе, јуначки сузбила отпор непријатеља. Ниш је био заузет 12 октобра од трупа Прве српске армије под командом војводе Петра Бојови1=,а. После тога непријатељска војска није се могла задржати све до Саве и Дунава. Иако слабо одевена и снабдевена, српска је војска неуморно и храбро ишла напред и заузимала град за градом; Алексинац 15 октобра,

Крушевац 16 октобра, Зајечар 19, Ћуприју и Јагодину 25, Чачак и Крагујевац 26, Ужице, Пожаревац, Тополу и Аранђеловац 28 октобра. Прва српска армија са коњичком дивизијом и трима пешадиским дивизијама (моравском, дунавском и дринском) стигла је 29 октобра на линију Умчари-Младеновац-Љиг. Одатле су се трупе ове армије опрезно кретале да не би дале прилике непријатељу да, при преласку на леву обалу Саве и Дунава, изврши бомбардован=е Београда и других вароши у Србији на обали Саве и Дунава. Од 29 октобра до 1 новембра 1918 г. трупе Прве српске армије кретале су се ка Сави и Дунаву, наилазе^и на слаб непријатељски отпор. Првога новембра Прва армија је продужила надирање ка Београду, Обреновцу, Убу и Шапцу, гонећи непријатеља, који се повлачио ка Сави воде^и са собом стоку и остали плен. У току тога дана коњички ескадрон Дунавске дивизије дошао је на Торлак и у 10 и по часова ушао је у престоницу, коју је непријатељ напустио уочи тога дана, порушивши понтонски мост на Сави. 1 новембра непријатељ Ј е порушио експлозијом и железнички мост на Сави. Истога дана VII пешадиски пук Краља Петра I заузео је Торлак, а један батаљон VII пука, са командантом потпуковником Душаном Симовићем (сада армиским генералом), ушао је у Беогрзд и био је распоређен по вароши ради одржавања реда и обезбеђења државне и приватне имовине. Наредбом команданта Дунавске дивизије од 2 новембра постављена је у Београду општинска управа са претседником Костом Главини^ем и општински одбор, у који су ушли највиђенији грађани, који су остали у Београду за време окупације. Тре^ег новембра у 16 часова извршен је на свечан начин улазак у Београд трупа Дунавске дивизије на челу са командантом пуковником Драгомиром Милојеви^ем (сада генералом У пензији). 9 новембра ушао је у Београд Престолонаследник Александар у пратњи своје свите, у којој беху начелник Главног штаба Војвода Живојин Мишић, и командант I армије Војвода Петар Бојови-К. Његов дочек био ј е величанствен.

СЛОВЕНЦИ ЗА ВРЕМЕ СВЕТСКОГА РАТА. МАЈСКА ДЕКЛАРАЦИЈА. Словеначку је затекао светски рат у ери народног препорођаја и она се преко својих ззступника у бечком парламенту одлучно борила за народна права и за јачање народне културе У земљи. После трогодишње парламентарне паузе сазван је у Бечу аустриски парламенат (царевинско веће) 30 маја 1917 године. Још пре овога сазива словеначки и хрватски посланици у аустриском парламенту образовали су „Југосл овенски клуб", у коме је било 33 посланика. За претседника клуба изабран је д-р Антон КорОшец, а за потпретседника истарски народни пОсланик д-р Матко Лагиња. Овај је клуб ступио У