Opštinske novine

Слободно време и одмор радног света — Услови оеограда за искоришћабање слободног вреиена —

Живот радног народа — у првом реду физичких, а затим и интелектуалних радника — постаје све више, нарочито после светског рата, јавна брига држава и општина. У великим културним државама — првенствено у Сједињеним Америчким Државама, Енглеској, Француској, Немачкој, Италији, Русији, — преовлађује гледиште да је човек саставни део великог народног организма, да од квалитета сваког појединца зависи и снага и напредак целе народне заједнице. Рационалном организацијом рада баве се одавно и економисти и предузећа и друге друштвене заједнице, јер су користи од тога непосредне и очигледне. А рационалним искоришћавањем одмора бавили су се досад обично појединци, они најеминентнији духови, који су схватили да је одмор саставни део радног процеса. У најновије доба тај проблем органигованог рационалног искоришћавања слободног времена улази у социјалне програме и државних и самоуправних власти. Почиње се увиђати да се појединац не сме препустити сам себи ни у једном тренутку. Препуштен сам себи, појединац може да употреби своје слободно време штетно и по себе и по друиггвену заједницу. Ако се ода пороцима, пијанству, хазардним играма и сл. — он руши сам оебе, упропашћује своју породицу и одузима, у крајњој линији, друштвеној заједници једну радну снагу. Шта више, може се претворити у деструктивну друштвену силу. Употребити корисно своје слободно време, искористити одмор за регенерацију душевних и телесних снага, — то је проблем којим се мора позабавити сваки разуман човек. Није само рад стваралачки, него и одмор, наравно ако ое паметно проведе. Добро организовано искоришћавање слободног времена развија до максимума стваралачке снаге. Усавршава душевне и телесне способности. Тако обезбеђује и личну срећу појединаца и служи националним интересима. Разумно искоришћавање слободног времена радног света постало је у последње доба једна нова социјална брига. У Америци постоји још од пре светског рата Национално удружење за слободно време (Ка1шпа1 Кесгеапоп А8боо1а1;1оп о{ Атепса).

Од 1908 године оно одржава сваке године своје конгресе, на којима су заступљене све организације, установе и угледни појадинци који се баве проблемима подизања радног народа. Ово је удружење организовало и први

Београдски пејсажи: Стари Двор у зеленилу

светски конгрес за слободно време у Лос Анђелосу 1932 године, који су помогли и тадашњи претседник С.А.Д. Хувер (који је био и почасии претседник међународног саветодавног комитета овог удружења) и америчка влада. На конгресу су узели учешћа делегати 25 држава (заступљене су биле све веће државе осим Русије), делегати Међународног бироа рада у Женеви, Панамеричке Уније и др. Овај конгрес је поставио основе међународне организације за искоришћавање слободног времена. Та је организација, одлуком другог светског конгреса у Хамбургу, добила и свој Међународни централни биро „Рад и радост" са седиштем у Берлину. Овај биро, поред тога што води све заједничке послове организације, доводи у склад акције појединих националних организација на корисном формирању времена омладине и радништва, проучава све проблеме из ове области, припрема конгресе и друге међународне састанке који се баве овим проблемима. После оснивања овог бироа, цђо овај покрет и цела Међународна организација назива се именом ,,Рад и радост". Значај ових проблема истакао је сам енглески премијер г. Невил Чемберлен отвара-