Opštinske novine

2

Слободно време и одмор ра дног света

89

јући Међународну конференцију „Рад и радост" у Лондону б фебруара 1939. У свом поздравном говору г. Чемберлен цитира познату књижевницу Џорџ Елијот, која је пи-

Београдски пејсажи: Споменик Кнеза Михаила

сала: „Ако је нужно организовати индустрију света, још је нужније организовати слободно време радних људи, тако да и они имају своје музе. Музе нису само за оне који имају много, него и за људе који ништа немају", а затим наставља: „Индустриски развитак у последњим деценијама дао је могућност да се скрати радно време, тако да данас радни свет стварно има више слободног времена које треба разумно искористити. То значи да је наша цивилизација стављена пред један нови проблем који она мора да реши". Овај покрет обухвата широк круг проблема радничког унапређења: Спорт, позоришта, читаонице и библиотеке, филм, раднички станови и колоније, хигијенске радионице, брига о мајкама, деци и омладини, групни излети и слично. Сваки народ решава ове проблеме према својим специјалним социјалним, економским и политичким приликама. Оквир, основну организацију за спровођење ових идеја, мора да створи држава. Општине могу да раде само у том државном оквиру, да помажу државну акцију и разрађују своје комуналне секторе. Наша држава се не налази у овој међународној организацији за рационално искоришћа-

вање слободног времена. Али су ти проблеми саставни део сваког социјалног државног програма, па им је и наша држава посвећивала достојну пажњу. И Београдска општина је ова питања уносила, постепено, у свој социјални програм и остваривала је нека од њих са много успеха. Наше социјално законодавство, — које гарантује осигурање радника, минималне наднице и повољне услове рада — развијало се после рата по угледу на законодавства великих западних држава. Општина је, у границама своје надлежности, помагала примену овог законодавства. Она помаже изградњу зграда за радничке установе; стара се о сиротињи, незапосленима, деци, одојчади; као саставни део свога буџета има буџет Фонда за стварање и одржавање радничких установа у Београду; ствара повољне услове за рад радника и намештеника својих привредних предузећа, отвара им хигијенске радионице; осигурава их за случај болести и несретних случајева; проучава питање о изградњи једног великог шегртског дома и изградњи великог броја хигијенских радничких станова. Општина помаже државне власти да се стриктно спроводе одредбе о забрани употребе малолетних шегрта за теже послове и ноћни рад.

Београдски пејсажи: Нова зграда Универзитета и капија Универизтетског парка

Приликом проширења београдског трамвајског и аутобуског саобраћаја, Општинска управа нарочито води рачуна о томе да повеже радничка насеља са центром града и са индустријским центрима и да цене тих линија буду што ниже; поред тога даје се нарочита