Opštinske novine

Комунална хроника

417

Први је узео реч немачки војни изасланик г. фон. Фабер ди Фор и рекао: „Вођа Рајха и државни Канцелар Адолф Хитлер наредио је да се ови топози, који су сто година чувани у бечком Војном музеју, предају југословенској војсци. Ставио је у дужност мени, као војнику, да их предам на чување Првом Војнику Краљевине Југославије. За ове топове уско је везано једно раздобље јуначке борбе за слободу српског народа. Припадали су некад Ђорђу Петровићу, кога су Турци назизали Карађорђем, он се њима служио, ударајући темеље данашњој великој држави. Скоро у исто доба, почетком прошлјзг столећа борили су се и Немци и Срби истом одлучношћу противу угњетача, који су им пролазно били отели слободу. У Србији је устао велики народни јунак и ослободилац Ђорђе Петровић и поззао своје сународнике на оружје, да би збацили јаничарски јарам. Позвао их је у борбу протиз дахија. Сви пођоше за њим, за својим Вождом. Незаборавне су његове победе 1807 године код Шапца, Београда и Ужица, незаборавно је његово јунаштво, незаборавна је његова вештина, а незаборавна је и његова великодушност. Родоначелник југословенског Краљевског дома био је Спасилац и Јунак, коме историја не може наћи разног по узвишености. Борио се овим топовима. Њима је задобијао победе и њима је одбијао нападе, кад је исувише нарасла огромна бројна вадмоћност противника. Није допустио да падну шака непријатељу; пренео их је преко Саве. Данас су се, ето, вратили у гемљу, за чију су се слободу борили, у земљу на чијем сунцју им цези вазда с пуно поноса могу сјати, пошто је та земља слоб(вдна и решена да заувек остане слободна. За то јамчи Дом Карађорђевића и Његов Узвишени Поглавар, кеји верно чува аманет Ђорђа Петровића, У најдубљем поштовању подносим Му жеље за победом и прсцватомЈугославије, у духу слазом овенчаног Ђорђа Петровића. Живео Дом Карађорђевића и Његов Узвишени Поглавар Краљ Петар II!" Завршетак говора г. ди Фора који је говорио на немачком, а завршио на нашем језику, дочекан је усклицима: „Живео!". Војна музика интонирала је нашу државну химну која је саслушана у стазвју мирно. После тога одговорио је и захвалио се министар

војске и морнарице, армиски генерал г. Милутин Недић, рекавши: „Примајући ове топозе у име Њ. В, Краља и Њ. Кр. Вис. Кнеза Намесника, као и у име Југословенске војске, изјављујем дубоку захвалност Вођи и државном канцелару Немачког Рајха, Његовој Екселенцији г. Адолфу Хитлеру, за овај драгоцени дар који нам је учинио. Ови топози Врховног Вожда српског народа, к.оје нам после 125 година враћа врховни вођа немачког народа, потсећају нас на велике, али тешке дане борбе за наше народно ослобођење, као и на великог сина нашег народа, који је био његоз Вожд у тим крвавим и славним данима наше националне историје. У низу борбГи с малим и примитивним средствима против моћног непријатеља, Карађорђе је постизао многобројне победе, чији је највећи значај био у буђелу оне неисцрпне моралне снаге нашега народа и подизању његовог самопоуздања и вере у бољу буд!ућност што је било од пресудног утицаја на доцнији ток нашег народног живота и стварања прво слободне српске држајве, а потом! и на уједињење целокупног нашег народа. И када су настали тешки дани 1813 године, Вожд Карађорђе није хтео да остави ове своје топозе у пћкореној отаџбини, већ их је пренео преко Сазе. Велики војник из последњег светског рата Вођа и Канцелар Немачког Рајха г. Адолф Хитлер, осећајући сав значај који за наш народ и нашу војску имају ови топови, учинио је овај племенити гест, враћајући нам озе тако драге успомене из доба највећих прегнућа и пожртвовања нашега народа у изграђиваљу наше слободне националне државе. Примајући ове топове са осећајима искреног пријатељства које гајимо према суседном великом Немачком Рајху и уносећи их у наш војни музеј, изражавам нашу захвалност племенитом дародавцу, узвикујући Вођи и Канцелару Немачког Рајха Његовој Екселенцији г. Адолфу Хитлеру: Живео!" Присутни су пропратили усклицима завршетак говора г. Недића. Музика је отсвирала немачку химну. Управник Војног музеја генерал г. Вуковић примио је затим званично Карађорђеве топове. После тога су гости разгледали приземна одељења Војног музеја, задржавајући се нарочито у соби у којој су смештене успомене на Витешког Краља Александра I Ујединитеља. Ова свечаност је снимљена и за филм.

Многобројне уметннчке екнпе са грандиозног фестивала на Сајмишту — гости Боградске општине

Народни фестивал и монстр-концерти као и све друге спортске и уопште уметничке приредбе окупљају око себе огромне народне масе које с нестрпљењем очекују да задовоље свој сценски интерес. Југословенски народни фестивал на београдском Сајмишту, на коме су узели учешћа изразити претставници народне песме, игре и свирке из свих крајева наше лепе домовине, — био је величанствена ревија наредне уметности. Он је у исти мах био и југословенска национална манифестација која је — кроз ритам

усклађених, живахних симболичких покрета у игри и звучних, меких веселих или сетних, чежњивих народних мелодија — била истински одраз широке народне душе коју загрева родољубива југословенска мисаој. 31 маја увече фестивал је завршен свечаним извођењем, после чега су многобројне екипе оба пола општинским аутобусима пребачене са СаЈмишта у кафану „Сотировић", где им је Београдрка општина приредила банкет. Г. Миливоје Благојевић, адвокат и градски већ-