Opštinske novine

НАЦИОНАЛНА УЛОГА ГРАДОБА V ИУНИЦИПАЛИЗАИ И НАРОДИА ЕКОНОМИЗА

ПРОЦЕС УРБАНИЗАЦИЈЕ. - БИТНИ ЧИНИОЦИ И ГААВНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ Пошто смо тако проучили неке од најкарактеристичнијих елемената урбанизма Сједињених Држава, начин на који он делује на националној територији и моделира начин живота становника различитих врста градских заједница, остају да се испитају основни чиниоци који су определили разлике између села и града и између различитих врста градова, чиниоци који још и данас делују на преображај наших градова и нашег народног живота. Ако градови претстављају једно стање цивилизованог живота и имају значај који се констатује кроз целу историју, треба сматрати чиниоце који условљавају урбанизацију као идентичне онима који су дали облик самој цивилизацији. ПОЉОПРИВРЕДНИ ВИШАК Претходни услов за стварање и развој градова јесте да пољопривредна производња буде тако задовољавајућа, да се велики део становништва може ослободити сваког пољопривредног рада и да се омогући концентрација по градовима људи који се посвећују непољопривредним радовима, који су се раније обављали на фармама и на селу. Али, пошто скоро у свима индустријализованим деловима света треба, скоро увек, по три земљорадника да задовоље потребе једног лица које се одаје непољопривредним радовима, урбанизација је напредовала лагано у већиникрајева, изузев у западном делу. Ако се изузме неколико пристаништа и неколико престоница, урбанизација се у њима развила врло слабо, кад се направи упоређење између западне Европе и Сједињених Држава. Ошпти закључак, по коме урбанизација зависи од вишка пољопривредних производа, који превазилази основне потребе самог сеоског становништва, не може, ипак, да послужи да се из тога закључује, да само оне земље које имају вишак пољопривредне производње на својој територији, имају могућности да се код њих развија тип градске цивилизације. То је можда било тачно онда када је пољопривредна производња била примитивнија, а исто тако и техника транспорта и чувања намирница; али то није више тачно за земљу, која може да добави производе из целога све-

спорта и конзервирања произвоД а потребни? за живот. Такав пример нам дај^ У томе погледу Енглеска, која је јако урбанизована и индустрилизована и која даје м ог ућности за живот релативно огромном стаН овниш тву на веома тескобној територији, разм ^њујући своје индустријске производе за пољопР ив Р е Дне производе из својих прекоморских к олони ја и из других земаља света. Још погрешније би било вер ^вати да градови зависе од пољопривредних вишкова свога залеђа на које они имају неП ос Р е Д н и утиЦај. Благодарећи модерној техН^Цн и веома развијеним трговачким односимЗ-> база снабдевања градског центра често је УДаљена, она Је посредна и има више светски него локални карактер. Постојање и развој града не условљава толико пољопривредна ситуација њене непосредне околине, колико с»на зависи од светске пољопривредне производ№е. У Сједињеним Државама, које су до сксР а биле скоро недирнута територија, развиј ена пољопривреда могла је да пружи велике вишкове производа. Та велика несразмера између људи и п Р и родних богатстава важан Ј е фактор у беспримерној брзини урбанизације наше нације. Благодарећи примени технике, к°Ј а Ј е постала У г раду, производна способност пољопривреде повећана је и ниво градскоГ живота подигнут. ЦЕНТРИПЕТАЛНИ УТИЦАЈ ВОДЕНЕ ПАРЕ Развијање градова од почетк^- XIX столепа, од прилике, у западној Е в Р °пи и специЈално у Сједињеним државама приписује се на ДРУ г ом месту научним открИ ћима и механичким проналасцима кој'и су оМ° г ућили развој машинизма. Међу тим новиТ етим а који су изазвали поремећаје, сигурно да- нема важниЈ ег °Д употребе водене паре К ао извора енергије за индустрију и трансП°Рт е , допуњуЈупи и замењуЈ 'ући изворе енергије којима се располагало раније, специјално воду. Пре поЈаве водене паре мало је вароши имало више °Д 100 хиљада становника и сУ мн >иво је да би вароши, па чак и чувени цеН т Р и као Рим, 1 Јекинг и Нанкинг, икада ималИ в ише од милион становника. Пре великих поремећаја, економских и социјалних, који св називају индустријском револуцијом, никаД а велики мо-