Opštinske novine

1,

Прилози за историју Београда Београдска општина под режимом разних општинских закона до Светског рата

Ове године, како је то више пута досад изнето, навршава се сто година од доношења првог огаитинског закона. Од 1839 па до Светског рата, Београдска општина деловала је под режимом неколико општинских закона. Они, сем оног из 1903 год., нису б.или либерални по својим одредбама, али се ипак мора констатовати да надзорна власт ниједну корисну иницијативу општинеку није спречавала. Напротив, помагала ју је. Ако се у Београду деценијама морало чекати на извођење крупних комуналних послова, као што су: водовод, осветлење, канализација, модеран саобраћај, калдрма итд. није зато кривица до општинских управа, него до менталитета грађана и финансијских прилика у којима се је општина налазила. Београђани се нису баш много трудили да учествовањем у јавним дужностима помогну општини. На зборове за избор кметова и одборника није ни двадесети део бирача излазио. Неколико само примера: На збор од 1 новембра 1875 за избор претседника, 2 кмета, 4 кметовска помоћника, 32 одборника!и 16 заменика изашло је на биралиште свега 296 гласача, а било их је 4.324. Много доцније — 20 јануара 1902, за избор 15 одборника, излази на биралиште 225 гласача, а било их је 4.776. Исте године 30 маја, приликом гласања за зајам од 2 мил. динара за израду канализације, било је уписаних гласача 6.073, а гласало 832 и то: за зајам 362, против 470. Тако је један крупан и врло важан посао од-. ложен захваљујући немару грађана београдских. I Било је и светлих изузетака. За зајам од 10 мил. динара изашло је на гласање 29 маја 1890 год. свега 821, и од тога за зајам гласало 742, а против 79. Толики број је истеран на биралиште захваљујући ауторитету Николе Пашића, који је тада био претседник, али је велико питање да ли би тај зајам прошао да су свих 5000 гласача изашли на биралиште. Необавештенима ће можда бити чудно варирање у броју гласача. То је долазило отуда што су право гласа имали само они који еу платили порез за протекло полгође, а до 1899 г. и за текуће.

Општински закони, из којих ћемо изнети само важније одредбе уколико се односе на Београд, били су: 1 УСТРОЈЕНИЈЕ ОБШТИНА ОД 13 ЈУЛА 1839 ГОДИНЕ Овај закон потписали су намесници: Аврам Петронијевић, Јеврем Обреновић и Тома Вучић Перишић. Неке одредбе овог закона изнете су у „Општинским новинама" св. за септембар 1938, стр. 647. Зато ће се сада поменути само нове одредбе: општина је имала одбор од 32 одборника који су се звали „обштинари." Њихово вршење функција било је бесплатно. По чл. 13 закона, „Дела која се тичу целе обштине, свагда ће се са согласијем обштине, у\лицу обштинара, предузимати и окончавати." Затим се набрајају та „дела": Одређивање плата општинским чиновницима и служитељима; Повећавање, или смањивање броја општинских службеника. Саветовање и решавање ради набавке какве ствари, подизање нужних „зданија и заведења", продаја, куповина и давање под закуп општинских добара итд. Цео одбор се сазива кад је у питању ствар која се тиче целе општине, иначе је довољна четвртина одборника. Главни општински приходи били су: прирез, аренде и приход од имања. По уредби од 12 септембра 1839 мање издатке општина је вршила по свом нахођењу а за веће — зидање цркве, школе итд. — било је потребно одобрење „централног правленија" (владе). По уредби од 9 маја 1853 издатке до 1000 гр. чарш. одобрава управа вароши, а преко тога министар унутрашњих дела. Надзорна власт над огпптином била је Управа вароши. Нису пронађени случајеви да је управа цепидлачила и кочила рад општине, а познати су многи случајеви да се је општина жестоко одупирала кад је налазила да јој управа неко право крњи. Тада, а у питању је била нека начелна ствар, и суд и одбор претили су оставкама. То је била врло опасна претња, јер се, у таквим случајевима нико не би примио да буде ни кмет ни одборник