Opštinske novine

Три виђења Свете Петке

393

штите домове и дућане од пљачке, ма чији да су. У томе поможе и оно мало чувара реда што ое на Сави задржало, јер су све главне снаге наше власти биле заузете горе према Турцима у тврђави,, и око варошких капија. — У џамији нису делије и Турци-крвопије из тврђаве који су нам сметали да радимо и живимо, настављао је стари Никола. То нису они који су харали и мучили, набијали на коље и убијали. Ово су Ерлије и њихове породице; Ерлије, са којима целога живота трговасмо и скућисмо све што данас имамо... Није право; од Бога је грехота да их оставимо да страдају, јер ако народ ојађен од оних душмана из тврђаве, аскера и јаничара, продре у џамију, нико главе изнети неће... Чуо сам да ће сутра, зором, озго из чаршије да нам дође чета Црногораца! Онда је, браћо, са њима свршено. Морамо гледати да или народ умиримо или Црногорце вратимо натраг, или да Ерлије — макар и кришом пропустимо до тврђаве, пре но што ови дођу... Да би учинили добро и Богу угодно дело, јер то су у већини жене, старци и невина деца, ја вас саветујем, да ми старији Сављани, заузмемо „Лиман" који је позади џамије и захвата простор до саме обале; затим, да све оне из џамије, кроз хан пропустимо до обале, да се укрцају у оно неколико ђемија што су тамо, па нека им је просто; ваљда нам Бог неће заборавити то добро дело! Јер не заборавите, њихова је крв невина, и она би пала на нас и на наше потомство... Турци нису били како треба према нама, али Србин нека буде и остане оно што је. А ако неко има за ово да одговара народу и закону, ја сам ту да примим грех на своју душу! И савски трговци прихватише замисао старога Николе. Под видом да спрече пљачку, уђу они у хан „Лиман", који је под својим кровом у пуним пространим магазама имао гомиле дењкова са памуком, савтиј.аном, сировим кожама, џакове босанске соли, брда пресног и сухог воћа, пекмез шљивов и масло у дугим фучијама, мешине са медом и шуме брезових метала. Поставе страже, и кришом, пред саму зору, још по ноћи, пропусте Ерлије, старце, жене и децу да пређу у тврђаву. Тако се збило једно велико добро дело, без кога би невином крвљу била обојена калдрма Сава-махале... Међу сављанским трговцима, који су учествовали у нападу на ,,Лиман"-џамију, био је и члан Магазаџиског еснафа, сада давно почивши Ћира Христић, трговац лончарски из Сава-махале. Да би обележио овај догађај неким трајнијим спомеником, нарочито зато што је учињено једно племенито дело и невина нејач спашена из џамије, он је две године доцније, идући у Пешту трговачким пословима, донео од туда један споменик у облику великог крста од црвеног мрамора; и као што

га Је купио, тако га је и поставио о своме трошку на сред ондашње Мале Пијаце, баш управо пред данашњом Београдском Задругом. Приликом регулације тога краја, пре више година, тај је крст пренесен у парк између хотела „Бристола"' и Жељезничке Станице, где се и данас налази. То је у исти мах и један од џрвих споменика Незнаном Јунаку, који је скромни лончарски трговац са Саве подигао у славу палих Јунака у Сава-махали 1862 године. Судбина је хтела да на томе споменику зуб времена збрише све трагове онога што је почивши Ћира Христић дао исписати у славу сављанских јунака и за спомен свога честитог трговачког имена. (Наставиће се) Никола Трајковнћ

Сретен Стојановић: Жена — чешљање (Са изложбе у уметничком павиљону „Цвијета Зузорић")