Opštinske novine

396

Београдске општинске новине

Нзегово занимање у грађанству непознато је. Аћим Чумић, професор права на Великој школи, претседник владе 1874, рођен је у Трешњевици округа коагујевачког 1831 а умро у Београду 27 јула 1901. Као учесник у Тополској буни 1878 осуђен је на смрт па му је ту казну кнез Милан свео на 10 год. заточења. Издржао је 2 год. а остатак му је опроштен. Као претседник општинз био је свега неколико месеци 1869 па је, како Јов. Ристић саопштава у писму Филипу Хрчстићу, ,,збачен што |е дубоко био уплетен у ђачке нереде. Мислио је да ће нам преко ђака доскочити." Арса Лукић, трговац, изабран је 27 децембра 1869 а дао оставку мес. априла 1871. У 1872 и 1873 био је и народни посланик за град Београд. (в. Оп. новине за март 1938, стр. 202). Алекса Д. Ђурић, „казначеј" Министар. финансша од 10 маја 1871 до 31 јануара 1872. О Ђурићу је опширније писано у „Општинским новинама", св. за фебруар пр. год. стр. 103 и „Политици" од 28 новембра 1938. У општинском одбору били су најугледни!и грађани оног доба: Јанко Шафарик, Коста X. Антула, Никола Ресавац, Михаило Терзибашић, 1ован Валента, Јован Ђорђевић и други. Димитрије Т. Поповић. члан Суда за вар. Београд, од 30 марта 1872 до августа 1878 када је умро. На положају претседника био је више од б година. Алекса Стевановић, касациони судија, од августа 1878 до октобра 1879. Живко Карабиберовић, банкар, од октобра 1879 до 1 августа 1884. Владан Ђорђевић, први указни, 0 д 1 августа 1884 до 10 августа 1885. Дао ;е оставку због сукоба са управом вароши. Михаило Крстић-Петровић, ке.о кмет вршио дужност претседника од 10 августа 1885 до 4 априла 1886. Михаило Богићевић, постављен указом од 21-111-1886, дужност примио 4 апоила и. г. а разрешен 4 фебруара 1887 кога је дана примио дужност министра грађевина. Светомир Николајевић, од 7 марта 188." до 1 септембоа и. г. — -цказни. Живко Карабиберовић, од 1 септембра 1887 до 30 децембра 1889 — указни. ЗАКОН О ОПШТИНАМА ОД 25 НОВЕМБРА 1889 Овај закон, који су радикали донели, имао је ове главније одредбе: 1) Збор је имао право да смени целу општинску управу. Пријаву је морао да потпише већи број гласача, бар за један више од оног броја са којим је неко био изабран. На пр., ако је за некога гласало 565 гласача, пријаву је морало да потпише бар 566.

2) Мандат претседника и кметова траје 2 године. 3) Буџет се подноси на одобрење Сталном окружном одбору. Тај одбор у свако доба могао је да прегледа касу и рачуне општинског суда. 4) Општински одбор има 32 одборника и толико заменика. 5) Гласање на збору је јавно. 6) Надзорна власт је управа вароши Београда. 7) Претседник државне власти може да присуотвује седницама одбора само кад се решава нека државна потреба, али нема права да говори но само да слуша и бележи. То исто важи и за претставника Сталног окружног одбора кад је на решавању неки предмет округа, или среза. 8) Надзорна власт може да задржи од извршења одлуке збора, одбора и суда, кад нађе да су исте противне закону, али општина је имала право жалбе Државном савету. Ако се по жалби не донесе решење за 15 дана, одлука је постајала извршна. 9) Задужење општине и разрез приреза преко 60° о било је у зависности од одобрења збора. Закон од 1889 био је кратког века те зато и мало претседника је служило под његовим режимом — свега тројица и то: Никола П. Пашић, изабран 17 децембра 1889, на дужност ступио 30 истог месеца. Разрешен 14 јануара 1891 пошто је постао претседник владе. Светозар Кара-Пешић, као кмет вршио је дужност претседника од 15 јануара 1891 до 26 маја и. г. Милован Р. Маринковић — кума Милован — изабран 19 маја 1891 а 26 ис. мес. примио дужност. Либерална влада сменила га је 22 новембра 1892. Петар Татић, адвокат — од 23 новембра 1892 до 2 априла 1893, кога је дана поднео оставку пошто је дан раније — 1 априла — дошао на управу земље радикални кабинет Лазе Докића, помоћу кога је Александар Обреновић збацио намеснике и пре времена узео власт. Милован Р. Маринковић. — Влада Лазе Докића вратила је целу Милованову управу 6 априла 1893 имајући за то ослонца и у Државном савету који је раније уклањање поништио. По друти пут Милован је био у општини до 12 маја 1894. Претседници по поновном ступању на сна1у Закона од 24 марта 1866. Михаило БоГићевић, постављен указом од 12 маја 1894, дужност примио 14 истог мес. Разрешен 8 новембра 1896, кога је дана постављен за директора железница. Никола Д. Стевановић, инспектор Министар. унутраш. дела постављен указом од 8