Opštinske novine

Прилози за истори /у Београда

новем. 1896, дужност примио 5 децембра исте године. Смењен указом од 31 децембра 1896 а разрешен 10 јануара 1897. Узрок овако брзом смењивању лежи у томе што је 17 децембра 1896 дошао на управу земље радикални кабинет Ђоке Симића, који је довео у општину Пашића. Никола Пашић, по указу од 31 децембра 1896; дужност примиО 10 јануара 1897. Дао оставку 5 а разрешен 13 новем. 1897, кад је влада Ђоке Симића замењена владом Владана Ђорђевића. Под Пашићем је општина подигла споменик Панчићу, који је свечано откривен 11 маја 1897. Никола Д. Стевановић, по указу од 5 новембра 1897. Дужност примио 13 новембра исте године. Смењен указом од 13 а разрешен 14 новембра 1899 зато што је са једном француском групом потписао уговор о зајму за ошитину а за такав поступак није имао овлашћење од одбора. Амтоније Пантовић, начелник министар. унутрашњих дела, постављен указом од 20 новембра 1899, дужност примио 1 децембра исте године. Постављен за касационог судију 12 априла 1901 и сутрадан разрешен. Стеван Ивковић, као кмет вршио дужност претседника од 13 априла до 28 маја 1901. Милован Р. Маринковић, постављен 19 а 28 примио дужност. Пошто је 21 марта 1902 обнародован нови закон о општинама, по коме се претседник бирао, то је 9 јуна исте године Милован изабран на збору а краљ га потврдио указом од 23 јуна 1902. Међутим, 6 новембра исте године Милован је био постављен за линистра финансија и дужност претседника сутрадан предао. Владимир Лацковић, као кмет вршио дужност претседника од 7 новембра 1902 до 10 априла 1903. ЗАКОН ОД 21 МАРТА 1902 Овај закон је донет под владом Мише Вујића. Главне одредбе његове ове су: 1) Право гласа имају они који плаћају најмање 15 дин. неп. пореза годишње; 2) Гласање, као и дотада, јавно. 3) Општински одбор има 30 одборника и 15 заменика. Одборник мора да плаћа најмање 30 дин. непосредног пореза годишње. Мандат одборника траје 2 године. 4) Општински суд сачињавају: претседник, 2 кмета, и деловођа. 5) Претседник и кметови имају мандат 2 године. Претседник мора да има факултет, или коју стручну школу, или да је 10 г. био указни чиновник у судској, или полициској струци. Изабраног претседника краљ потврђује указом. Није предвиђено шта би било ако он то не би хтео да учини.

Плата претседника не може бити мања од 9000 дин. годишње. 6) Два кмета морају бити правници. 7) Надзорна власт је министар унутрашњих дела. 8) Одбор може предложити збору смену претседника или кмета због неуредности у дужности. Овај закон био је у важности до 24 марта 1903. Познатим државним ударом краља Александра ОбреновиНа хај закон је суспендован а враћен онај од 1866. За време првог важења закона од 1902 био је претседник само Милован Маринковић, који је, као што је већ поменуто, био прво указни, па после изабрани. За време поновног важења закона од 1866 претседник је био само Никола Стаменковић, професор Велике школе. Постављен је 28 марта 1903, дужност примио 10 априла а разрешен 11 августа исте године. ОПЕТ ЗАКОН ОД 1902 Одмах по убиству краља Александра Обреновића привремена влада вратила је 29 маја 1903 Закон од 1902 а то потврдило и Народно претставништво 5 јуна и. г. уносећи у исти и одредбу да право гласа имају они који плаћају 15 дин. непоср. пореза, рачунајући у ту суму и стални државни прирез. Овај закон је 5 јуна 1903 претрпео многе измене као и доцније у току времена. Поменућемо најважније: Од З-ХН-1904: 1) Уведена награда одборника кад врше послове ван времена кад се држе седнице; 2) Кметови правници старији од неправника. З-ХИ-1905: Уведено тајно гласање. На управи земље била је влада самосталних радикала Љубе Стојановића. 24-ХН-1909: Закон од 5 јуна 1903, који је у ствари прерађен закон од 1902, био је у важности до 22 јула 1934. Од свих ранијих он је највише био у важности, јер: Закон од 1839 био је на снази 25 год. Закон од 1866 био је на снази 30 год. Закон од 1889 био ј.е на снази 4^/г год. Закон од 1902 био је на снази 1 год. Закон од 1903 био је на снази 31 год. Претседници по овом последњем закону били су: Коста Главинић, професор Велике школе. Изабран је 17 јуна, потврђен указом од 11 августа а дужност примио 20 августа 1903. Разрешен је 20 новембра 1907, пошто је на избору од 18 новембра исте године за претседника изабрат Велислав Вуловић, инжињер. Велислав Вдловић, професор Велике школе. По разрешењу Главинићевом одбор је од-

11*