Opštinske novine

12*

Прилози за историју Београда

405

Академије наука. То је била друга фабрика дувана. Затим је подигнута и трећа. Управо све машинерије из досадањих демонтиране су и пресељене у већ постојећу зграду која се налазила лево од улаза у порту Маркове цркве из Таковске улице. То је та трећа фабрика дувана у Београду и уједно и у Србији. Најзад је 1887 ист.а ова банка подигла нову фабрику код „Мостара". То је четврта фабрика дувана, а уједно и она иста, која је остала све до 1914, т.ј. до њеног пресељења у Ниш. Ова нишка била би пета фабрика дувана у Краљевини Србији. Радништво за прву фабрику, као и за дуванске магацине у земљи у којима је смештан и ферментисан дуван у листу, рекрутовано је искључиво из рода аванџија, односво резача. Тешки су то дани били за аванџије и резаче. Један најразвијенији и најуноснији занат морао је готово преко ноћ да ишчезне, као да га никад није било. Један добар део нашао је запослење у првој фабрици у Београду и магацинима у унутрашњости, али остали су морали да траже запослење на другој страни, били су принуђени да прелазе и на друге занате. Ипак, та је криза преброђена без већих потреса, јер је занатска радиност у нас била у оно време у пуном полету. Монопол прелази дефинитивно у државне руке Месеца априла 1888 држава раскида уговор са Лендер банком и тако се ослобађа з,ависности од иностранства. Овај нагли раскид уговора (који је иначе био закључен као што знамо на 50 година, т.ј. до априла 1936, дакле до наших дана) дошао је због тога што се утврдило да Лендар банка прави лажан биланс, и на место да држава добије свој проценат, зараду, како је уговорено, оно испада да држава још одозго треба да додаје банци. И тако од 1888 фабрика, а са њом и целокупна монополска служба, прелази дефинитивно у државне руке. Административна монополска управа, за све време до преузећа монополске службе од стране државе, била је смештена у бившем „Гранд хотелу". Године пак 1889 „Управа монопола дувана" — како се онда звала — прелази у данашњу зграду у Кнез Михајловој улици. Ову је зграду Управа монопола купила од старог Београђанина пок. Радована Барловца, а по простору који заузима она је била и онда иста као и данас, само је на ту исту зграду после рата додато још два спрата. После првих хитаца аустријских топова бачених на Београд Тако је све то ишло до лета 1914, када је Управа монопола после првог пуцња аустриј-

ских топова морала да се сели у Ниш. У Ниш је убрзо пренета и Фабрика дувана из Београда. После су извесне машине фабрике возом биле упућене за Краљево, па им се тако изгубио траг у оном општем повлачењу и хаосу. То је било онда када је и Ниш био угрожен од непријатеља. После рата у октобру 1918 Управа монопола позвала је преко општинских управа све своје особље да се јави, да би се наставила служба и Носао у увећаној држави организовао. Први управник државних монопола после рата и организатор службе је Раша Милошевић, стари Београђанин, који је у дубокој старости умро 1937. Милошевић је иначе и први управник монопола Краљевине Србије. Нзегово прво постављење као управника носи датум 24 август 1888. Пресељена 1914 у Ниш из Београда, фабрика дувана остала је тамо дефинитивно и после рата. Сергије Петровић

Давид Жак-Луј: Портре господина Серизиа (Са изложбе „Сто година француског сликарства")