Opštinske novine
9*
Некролози
497
Иако се сав био посветио својој струци, пок. Васа ј е имао времена да учествује и у јавном животу наше земље, као и у друтим културним и привредним установама и да свуда остави видне тратове свога знан>а, иницијативе, вредноће и поштења. Пок. Васа био је у два маха општински одборник. Први пут постао је одборник на изборима од 1923 год. Пре четири године пО -стављен је пок. Васа за већника Београдске општине. Овај избор учињен је како се само могло пожелети. Пок. Васа је дошао за већника у ■оно време, када је отпочело сређивање општинских финансија и када је настао један интензиван рад у свима правцима да наша престоница одговори захтевима великих светских градова. У том раду пок. Васа је предано, с вољом и савесно сарађивао. Он је одмах ушао у одборе који су одговарали његовој стручној спреми. У финансијском одбору, у Одбору за трошарину и кланицу и у Одбору за таксе и пијаце његова реч је много вредела и у м:ногим питањима она је •била утицајна, јер је он био човек, који је поред
стручне спреме, имао и велико искуство. Он је сматрао да бити градски већник није само почаст, већ и дужност да се послужи општем добру, нашој заједничкој кући. Његово је опхођење било пуно такта и одмерености, његов је говор показивао човека који зналачки и реално посматра и оцењује поједина питања. Због тога је „чика Васа", како смо га из милоште звали, уливао свакоме поштовање и стекао свачије симпатије. Београдска општина осетиће велики губитак смрћу пок. Васе Димитријевића. Општинско веће изгубило је у њему једнога од најбољих и најревноснијих својих већника. Опраштајући се са одличним другом и пријатељом Васом, у име Претседника и Еећника Београдске општине, сачуваћемо трајну успомену на човека који се својим радом достојно одужио својој земљи и своме народу. Нека му је слава и вечан спомен!" м. к.
Србобран М, Станојевић ваздухопловни инжен>ер«пуковник
Проређују се већ ретки редови плејаде заосталих ратника — плејаде оних див јунака, који су својим грЈ г дима стварали и омеђавали границе Краљевине Југославије. Измучени и заморени од ратних тегоба, ратних рана и ратних последица, свакога дана нестаје један по један. Природна смрт ипак лакше дође. Али, када удес судбине некога отргне на други начин веома нам тешко пада. Србобран М. Станојевић ваздухопловни инжењер пуковник, начелник Техничкога одељења Ваздухопловства војске, погинуо је 7 августа 1939 год. у 17.15 час. при авионском удесу на Београдском аеродро^му. Још млад ратник, чије груди краси орден Карађорђеве звезде с мачевима, као војник у миру чинио је част југословенској војсци, Он је у ваздухопловству Југословенске војске, које је доста младо, био један од његових одличних пионира, био један •од највећих стручњака, један од најодушевљенијих и неустрашивих летача — велики родољуб, који је посветио цео свој живот напретку и снази ваздухоплов•ства југословенске војске. Рођен је 6 августа 1895 год. у Књажевцу, у честитој чиновничкој породици Милоша Станојевића, претеедника Апелационог суда. Основну и средњу ппсолу свршио је у Књажевцу, испит зрелости положио је у Београду. Као гимназиста још млад, у Балканским ратовима (Првом 1912 1913 и другом 1913) испољава своје родољубље и своју неоебичност. Он се јавља и врши добровољне службе у војсци по болницама, али стално му је пред очима авијатика. Као гимназиста, када је у Србији авијатика била мало развијена и мало позната, он ее заноси изградњоМ малих летећих авионских модела апарата. Ступио је у ђачку чету у Скопљ'у 1915 год. у којој је произведен у чин пешад. поднаредника.
Упућује се потом одатле у војно-железнички куре у Нишу, одакле по својој жељи прелази у аеропланску ескадрилу, где се одмах већ истиче својим радом. После повлачења српске војске 1915 год., када је образован Солунски фронт, он у пилотској школи у М|икри код Солуна 1916 год. постаје војни пилот и полази као такав у борбу. Као ђак-наредник војни пилот учествује у Горничевској битци и у боју на Кајмакчалану 1916 год. Тада показује пуну меру својих великих способности — храброст, пожртвовање, самоодрицање, разбопитост. Буде после Армијске похвале као ђак-наредник војни пиљот одливован златним орденом Карађорђеве звзеде с мачевимај, а уз њега и Француским златним крстом. Одликовања, српска и француска, са Армијском похвалом, која је истицала неустрашиве подвиге хероја-ратника, још више га одушевљавају за даљи рад. Као војни пилот у ескадрили Ф. 524, под командо^м француских официра, на Солунском фронту и даље се нарочито истиче пред фронтом Прве армије Српске војске. И тако за своје заслуге 15 јуна 1917 год. буде унапређен за резервног пешад. потпоручника. Када еу слати српски ђаци-војници на довршење школовања 1917 год. у Француску и Енглеску, тада и он иде на студије у Француску, где за кратко време својим истрајним радом стиче дипломе математичких наука, електро-инжењера и ваздухопловнога инжењера. Ступа у Ваздухопловство Југословенске војске, под утицајем многих пријатеља и патриота 1924 год. као инжењер, а већ 1932 год. преведен је у чин инжењера-потпуковника и стављен на чело Техничкога оделења Ваздухопловства војске. Произведен је у чин ваздухопловнога-инжењера пуковника 1937 год. Срообран М. Станојевић, био је редак официр и примеран човек.