Opštinske novine

Како се изграђивао Београд

Грађевинска делатност продужена је готово истим темпом и за време кратке прве владавине кнеза Михаила (1839—1842). Велику пивару, на углу улица Адмирала Гепрата (Босанске) и Балканске, подигла је кнегиња Љубица 1839 г. Када је Љубица умрла (1843), зграду је наследио кнез Михаило. У овој згради је произвођено пиво до 1871, г., до 300 хектолитара плва дневно. Последњи закупац ове пиваре био је Игњат Вајферт, који је подигао нову пивару на „Смутековцу" (крај назван по сопственику Смутеку), где се и данас налази. У овој згради је постојала једна велика дворана, која је служила за веће забаве и игранке, а једно време и за позоришне преставе. Позорница у овој дворани била је намепггена према Балканској улици, главни улаз је био из Гепратове улице, а споредни из авлије. Позоришне преставе је овде посећивао и кнез Михаило. У истој овој дворани одржана је позната Светоандрејска скупштина 11 децембра 1858, која је позвала поново кнеза Милоша на престо.

И ову зграду је радио Хаџи Никола Живковић. Старо здање подигао је кнез Михаило 1841 г. на углу данашњих улица Краља Петра и Г рачаничке, где је раније био стари хан. Подигао га је за хотел, јер у то доба није било ниједног уређеног хотела у Београду. У приземљу се налазила гостионица и кафана код „Јелена", а на спратовима су биле хотелске собе. Доцније се овај хотел звао „Гранд хотел". Од 1884 у овој се згради налазила железничка дирекција. Зграда је порушена ове године и на њеном ће се месту зидати велика државна палата. По стилу зграда је потсећала на старз Министарство финансија. Изгледа да је и ово „здање" градио Хаџи Никола. И Велика пивара и ово Старо здање били су својина породице Обреновића. После смрти краља Александра Обреновића, краљица Наталија је продала Велику пивару Прометној банци, а Старо здање нашој држави. (Наставиће ое) Ђуро Бањац

Б. Војиновић-Пеликан: Београдско старо гробље