Opštinske novine

6

Испитивање прошлости Београда

539

стића (сукоб на Чукур чесми и његове последице). Чудно изгледа да људи, који су били на највећим положајима у држави, никакве белешке нису оставили. Јован Мариновић, Никола Христић, Филип Христић, Радивоје Милојковић, Блазнавац, Аћим Чумић, Милутин Гарашанин, Сава Грујић, Никола Пашић, Миша Вујић, Данило Стефановић, Љуба Каљевић, Светозар Милосављевић, Јован Бели-Марковић, Светомир Николајевић, Стојан Рибарац и многи други имали су шта да забележе, али нажалост то нису учинили. 5) Професори некадање Велике школе ништа нам нису оставили записано о прошлости Београда. Исто то важи и за академике и књижевнике. Од техничара само је инж. Емилијан Јосимовић, професор Велике школе, писао 1867 о регулацији Београда и из те књиге, као и приложене карте, види се изглед ондашњег Београда. Можда су државни и општински инжињери у службеном раду износили предлоге шта би све требало урадити, за шта су уосталом били и плаћани, али то би се могло видети из старих архива, ако су сачуване. Тада би се дала могућност да се реконструише ма и бледа слика старог Београда. * Београд, као престоничка општина, треба што пре да дође до своје историје која би обухватила све гране његовог прошлог и садањег живота. С тим у вези изиећемо и предлог како би се до израде те историје дошло. Трагови старог Београда увелико су ишчезли. Модеран живот чини своје. Он је срушио много па и доста од онога што је требало са чувати. Последњи је час да се за потомство отргне од заборава све што се може, те да будуће генерације у речи и слици имају изглед старог и садањег Београда. То се може постићи ако се у Културном отсеку наше општине створи и Одељак за испитивање прошлости Београда. Он би имао ову надлежност: 1) Да у Државној архиви, Академији наука, Земунској, Панчевачкој и Новосадској архиви, као и свуда где буде сазнао, прибира грађу која се односи на стари Београд. У Првостепеним судовима у Београду наћи ће се доста грађе и само у њима имало би да се ради најмање две године. Општина би у том циљу имала да издејствује одобрење Министра правде за Судове и одобрење других надлежних фактора за остале установе. 2) Вероватно је, да код грађана у Београду и другим местима има писа,ма и фотографија, што се чува као породична успомена. Ако се учини апзл преко јавности, и ако се он сваког месеца понавља, да сваки поднесе поменутом Одељку на увиђај све што има интересантно — писма и фотографије — успеха ће бити. И онда: слике копирати а писма

фотографисати и преписати. Важнијз ствари откупљивати. За време ратова много је пропало, али ће се ипак нешто наћи. 3) Позивати старе људе и жене и испитивати о прошлости.. Сиромашнима давати известан хонорар. У Београду има још доста лица која су претурила 80 г. живота и ти стари људи воле да причају. По завршеном испитивању та лица сликати и слике им објавити уз дотичан чланак у „Општинским новинама" као и у књизи, кад буде издата. 4) Израдити исцрпан филм Београда. У прво време тај Одељак требало би да има ово особље: Једног шефа, човека факултетски образованог, који посао ове врсте зна и воли. Једног секретара. Два службеника ,за рад у Првостепеним судовима. Једног службеника за Државну архиву. Једну дактилографкињу. Једног служитеља. Што се тиче снимања, тај посао могао би уз скроман хонорар да обавља фотограф Одељка за штампу, или да се узму приватни фотографи. Филмовање вароши велики је посао и пројекат о томе имао би да се изради у овом Одељку и спроведе Већу на одобрење. Дискусија би свакако била интересантна и требало би је изнети у „Општинским новинама". Својим радом, а на посредан начин, Одељак за изучавање прошлости доприносио би и унапређењу туризма у Београду, тиме што би се рад тог Одељка предавао јавности преко „Општинских новина" и дневне штампе. Наша престоница има још старих зграда, везаних за име неког угледног човека, или неки догађај. Например: у ул. Кнегиње Љубице бр. 19 постоји кућа инж. Милоша Радојловића, коју је пре сто година подигао Илија Чарапић, управник вароши и први претседник општине у Београду. Кафана под знаком питања, прекопута Саборне цркве, некад звана „Томина кафана", сазидана је пре неких 115 година. Кафане: „Три сељака", „Рудничанин" и „Златан грозд" подигнуте су у другој половини прошлог века. Кафана „Три шешира" постоји већ 80 г. Из нз баш тако старе кафане „Дарданели", на углу Душанове и Краља Петра, потекао је комад Чича Илије „Дорћолска посла". Периферија Београда: крајеви око нове Опсерваторије, Цветкове кафане и топовских шупа, па затим: Пашино Брдо, Душановац и иза њих села Мали и Велики Мокри Луг још су потпуно неиспитани. Међутим, ту су се налазила Римска насеља, по свој прилици војнички логори, што се доказује остацима многобројних водоводних канала. Ти канали, којима су села Мали и Велики Мокри Луг била изукрштана, показују високу културу оног доба. Према обиму тих канала логична је претпоставка да је свака кућа морала има-