Opštinske novine
544
Београдске општинске новине
ским, коју преносе камиони и авиони, све то чини једну такву узбуну, какву је тешко наћи у историји градова. Благодарећи напретцима технике, који омогућују да се мери јачина ларме по градовима и искуствима која су недавно стечена благодарећи ошнтинским прописима и незваничним кампашама против ларме, као што је случај у граду Нзујорку, градска ларма и напрегнутост нерава, која из тога проистиче, морају се у блиској будућности узети у обзир од стране америчког града као проблеми који изискују озбиљне студије. УМНА ПОРЕМЕЋЕНОСТ И САМОУБИСТВО Јасно се истиче да је број људи интернираних због умне поремећености по градовима већи од броја на селима. У 1932 години број умно оболелих био је 78,8 на сто хиљада становника за градско становништво, а 41,1 за сеоско становништво. Број слабоумних и еплипетичара такође је већи у градским крајевима, мада се у извесним државама јавља и обрнут случај. Кад човек испитује ове чињенице мора одмах да се запита, да ли ово упоређење није погрешно, имајући у виду да се у градским пределима интернирају и они људи који би на селу наставили да живе у својој кући. Поред тога, постоје још нека сродна питања губљења умне равнотеже код појединаца, која воде самоубиству и која су тесно везана за степен урбанизације. У сваком случају напрегнутост градског живота изазива озбиљне проблеме менталне хигијене. ПРЕСТУП И ЗЛОЧИН Битне карактеристике градских преступа и криминалитета јесу преовлађивање крађе над злочином, све већа тежња за организацијом и за комерцијализацијом злочина и многобројни случајеви преступа младежи. Ипак, не изгледа да је морал слабији у граду него на селу, нарочито у погледу сексуалних злочина, као што је силовање. Комерцијализовани злочин, који се појавио у доба прохибиције (забрана точења алкохолних пића) има не само своје порекло у условима градског живота, већ такође и једном законодавству чији се прописи нису примењивали а које је наметнуто целој земљи, а нарочито сеоским крајевима. Омогућити омладини да утроши своју енергију и да ое бори против преступа, биће један од најбитнијих проблема које ће град имати да реши у будућности. НЕДОВОЉНОСТ ПОВРШИНА НАМЕЊЕНИХ ОДМОРУ Тешкоће на које се наилази у граду у погледу одмора имају свога узрока у недостатку довољних површина за игру и одмор у једним градовима, а такође и у рђавој. распо-
дели и у недовољности терена одређених за освежавање у великом броју градова. Ове тешкоће проистичу у главном од тога, што се општинске власти нису сетиле да такве терене припреме пре но што су градови били изграђени. Резултат је тај да је стварање паркова и терена за игру у јако насељеним градовима онемогућено скупоћом терена. Други проблем који се поставља, јесте организовање културних установа које одговарају одраслом градском становништву жељном разоноде. Музика, уметност, оперета, биоскоп и позориште нису заузимали истакнуто место у званичним проблемима прошлости о искоришћавању слободног времена, али ако се осврнемо на извесне значајне преседане из предратног доба и на подршку коју претстављају интервенције федералне владе у погледу уметности, музике и позоришта, видећемо да су ови облици разоноде подесни да заузму истакнутије место у програмима разоноде по америчким градовима. Двеста милиона долара, који се годишње потроше на разоноде, утрошени су у главном од стране општина, које су учествовале са скоро три четвртине у укупним издатцима ове врсте. И поред знатног рада у току последњих година, поједине државе и федерална влада још увек далеко изостају иза градова у погледу изградње паркова. То не значи да градови могу да наставе остваривање својих програма без помоћи са стране. Криза је нарочито деловала негативно. Од скора ова су ограничења услед кризе могла бити ублажена у многим градовима, благодарећи кредитима који су одређени за јавне радове, додељених од стране државних власти и федералне владе. Ови су кредити омогућили да се у извесним случајевима приступи радовима 10 година раније него што је било предвиђено. Било да је помоћ федералне владе установљена или не, а нарочито за градове који немају одговарајућих установа, очигледно је да земља, узета у целини, има још много да уради на пољу разоноде по градовима, не само што она треба да прилагоди ову акцију променама индустријске привреде и начину искоришћења слободног времена, већ и због тога што разонода има такође широко социјално значење. Не ради се само о томе да се створе одговарајуће установе за физичко освежавање, већ такође да се дејствује на целу земљу, на поједине државе и општине, да развију ширу акцију да би омогућили културни развој појединца, испољавање његових уметничких талената и његовог учешћа у животу заједнице. ЗАКРЧЕНОСТ Проблем градске закрчености појављује се услед тога што град, у колико се шири ка периферији, расте такође и у самом центру. .Облакодер- је само видни симбол ове закрче-