Opštinske novine

Заштита од напада из ваздуха — Један примср из Швајцарске —

У Швајцарској се дошло на оригиналну идеју да се језера употребе као склоништа за одбрану од напада из ваздуха. Истина, не за одбрану људских живота али за одбрану оних добара која одржавају људски живот, наиме за склоништа хране. Поред хране у тим склоништима могу се чувати и индустријски производи неопходно потребни у случају рата. Идеја се састоји у следећем: израђени тенкови у разним типовима и величинама до пет стотина тона, напуњени храном или индустријским производима, укотве сг за котву утврђену на дну језера. Помоћу те котве, регулише се дубина на којој се жели да постави тенк. * И саме домаћице, које немају хладњака, када преко лета ставе путер у водом напуњени суд, оне већ упражњавају примитивно ,,подводно стовариште". Хладноћа језера или река била је већ чешће искоришћена за одржавање животних намирница у свежем стању. Међутим, на идеју да се то исто покуша у великом дошло се тек сада. На то је нагонио један врло важан проблем, наиме велика потреба за просторима за стоваришта у ратне сврхе и за складишта хране у случају оскудице. И тада се сетило на природне бесплатне магацине: језера и реке. Сасвим бесплатна свакако нису. Разумљиво је да се не могу нити пшеница, нити друге животне намирнице нззаштићено положити у воду. За то је потребан један нарочити суд. Тај нарочити и за ту сврху направљени суд јесте подводни тенк. Један такав подводни тенк није ништа друго него испод воде укотвљени, пливајући магацин. На први поглед необично је претпоставити да ова „природна леденица" мора да буде масивно грађена. На иницијативу г. Дутвајлера, саветника швајцарског Савезног већа, израђени су тенкови од 60—250 тона. Ти и наручени тенкови од 500 тона израђени су од гвозденог лима дебелог 3 до б мм. Јак спољни притисак испод воде и јак унутрашњи притисак робом напуњеног тенка, и ако се додуше они држе у равнотежи, ипак приморавају да се тенкови израде масивно. Подводни тенкови треба да буду направљени у разним типовима. Предвиђена су три типа: један за течности, други за чврсте материје и трећи специјални. 1) Тенкови за пријем течности предвиђени су како за пријем животних намирница (уља за јело, сокова од воћа итд.), тако и за индустријске производе (индустријско уље, бензин итд.), јер је сасвим разумљиво да се нити сме нити треба ограничити само на животне потребе. 2) Тенкови за чврсте материје, за зрнасту

и брашнаву робу, као и за цереалије (кафу, шећер итд.). 3) Најзад је предвиђена и таква врста тенкова са специјалним уређајима за хлађење за животне намирнице код којих је потребна нижа температура од 4—5°, која следује из нормалног укотвљења тенка на дубину од 40 метара испод површине воде. За пуњење и пражњење предвиђени су пнеуматички и механички помоћни и транспортни уређаји. Све ово напред изложено изгледа лепо и остварљиво док се не појави сумња, да ли се неће животне намирнице баш ,,у води" потопљене покварити. Међутим, ова инстинктивна сумња и бојазан изгуби се при најкраћем размишљању. Херметички затвореним добрима сасвим је свеједно какав ће их елеменат ван зидова тенка опкољавати, да ли вода или ваздух. Важно је за робу под каквим је условима она смештена у унутрашњости тенка. Има добара која при обичним слагалишним условима морају да ,,дишу". То значи да је потребно да та добра имају извесну количину сувог ваздуха, евентуално редовно обновљеног, да се не би покварила. Пре свих ту долази пшеница. Међутим, ова бојазан отпада, јер баш при константној температури од 4—5°, осигураној у тенку, престаје ово дисање. На пример: дисање пшенице. Она долази у стање мира или зимски сан помоћу угљене киселине, која се сама од себе ствара у тенку не трпећи никакву штету. Ово је мишљење Савезног пољопривредног огледног добра Цирих, Ерликон, где су овакви опити вршени. Услед овога је измењивање разне робе нужно тек у размаку од више година. На другој страни осетљива добра сачувају своју пуну свежину и квалитет (на пример: зејтин за јело). Да видимо сада, какве нам све предности и користи пружа овакав начин чувања животних намирница и индустријских производа испод воде. Прво, невнатни трошкови гџађења. Када се ови трошкови упореде са трошковима граграђења слагалишта над земљом и испод ње, онда видимо, да они не износе ни онај део трошкова који отпада само на одржавање слагалишта на суву. Кратко време Грађгња. Ово је нарочито важно за државе које су богате великим рекама и језерима а немају још изграђене магацине на суву, да се могу брзо спремити за одбрану од напада из ваздуха, бар у колико се тиче материјалних добара. Решено питање простора. Ни мало лако питање, на коме ћемо месту подићи магацин а да га непријатељ не открије и можда његове прве ескадриле не униште, отпало је. Отстрањен је редован Губитак од квара, који наносе мишеви и пацови, инсекти и све оста-