Opštinske novine

Одбранбено стање Београда 1521

565

Београд благовремено добити помоћ, те са њиховом сарадњом спасао од пропасти. Исто тако и 1456 год. да није било сарадње дунавске ратне флотиле Београд је лако могао пасти Турцима у руке. Познато је да је пребацивање ослободилачке војске у Београд, било омогућено једино тиме, што су Хуњадијева флотила од 200 бродова низ, а флотила тврђаве од 34 брода уз реку извршиле заједнички напад против турске ратне флотиле и савладавши исту омогућише слободан речни саобраћај између Земуна и Београда. Стратегијски значај линије Дунав—Сава најпре је уочен за време војни против цара Манојла, а општи стратегиски значај је добила та линија за време турских навала. Из тог разлога, морала се створити и систематски развијати дунавска ратна флотила и постаде она постепено важним допунским делом угарске одбранбене организације према Турцима. Краљ Матија, знајући како је велику улогу имала дунавска ратна флотила за време војни његова оца и увиђајући да је ефикасна одбрана јужних крајева према турским упадима без ратне флотиле скоро немогућа, у последњој деценији своје владавине развио је такову делатност, при организовању ратне флотиле, да тај његов рад заслужује сваку похвалу. По једном савременом документу, сачуваном у Фиренци, ратна флотила краља Матије имала је 330 бродова, на којима беше смештено, сем 2600 матроза, 1700 копљаника, 1200 оклопника, 5100 балистарија и стрелаца. Међу овим бродовима беше 16 већих, сваки са 44 весла, са по 300 ратника, са по 4 велика топа, са 200 пушака и по 100 лубарда. У ратном пристаништу београдске тврђаве беху 34 шајке свака са 18 весала и са 18 пушака, по 2 топџије а на кљуну свака шајка имала је по 1 топ. Сем тога краљевска флотила располагала је још са 40 великих топова. После смрти краља Матије ова велика флотила је исто тако занемарена и упропашћена као и Матијина црна војска — због веома лоших државних финансија. 1504 год. беше у Београду само 500, у Сланкамену 500, у Шапцу само 100 шајкаша; раније их пак бешз хиљадама у тим местима. Бродовима, шајкашима, грдним топовима ни трага ни гласа. Неки остаци краљевских шајкаша постојаху још неко време, тако нпр. чин шајкашког капетана. До 1515 год. заузимао је овај положај Стеван Шиљановић; после његовог уморства у Београду, које је извршио тадањи ,,бан" Београда-Емерих Терек, 1518 год. укинут је чин шајкашког капетана. Тада су шајкаши, након неколико путовања у Будим, где су тражили исплату своје већ дуго неиздате плате, подругљиво одбијени од фискалне управе, везали своју заставу за бунар у Будиму, огорчено се разиђоше и попретише, да ће се — кад нису потребни Мађарима - придружити Турцима. И тако 1521 год. Угарска чије имала ратну фло-

тилу на Дунаву. Без ње пак одбрана Београда беше немогућа. По закону краља Матије посада Београда морала се свагда састојати од 400 пешака, 300 хусара и 500 шајкаша а сем тога још и од других 200 коњаника; Сви су добијали војничку плату од ерара у иовцу и у еоли. Дакле посада од 1400 људи, и ако ваљда није била довољна за одбрану тврђаве, но за 2—3 недеље, док не стигне помоћ из околине и из Будима, свакако је могла успешно одолевати непријатељским навалама. Горњи закон обновљен је 1504 год. Но и овај, као и остали закони, донесени за време Ладислава II и Лзудевита II, остао је само на папиру. Исто то беше и 1521 год. Те године Београд, кога не само угарски већ и инострани савремени писци сматраху бедемом Угарске и западног Хришћанства, а по паду Цариграда најважнијом одбранбеном тачком према Турцима — беше у погледу спремности за одбрану у најбеднијем стању. Посада је бројала једва 700 бораца, толика беше она и раније. Брутус пише да је Београд ево већ 7 год. бранило само 'његово име. 1 ) Посада од 700 бораца, састављена од Срба, Хрвата и Мађара, била је додуше одабрана, али обзиром на велико пространство саме тврђаве и вароши, сем довољне количине, провијанта и ратног материјала, потребна би била посада бар од 4—5000 бораца да би одбрана могла бити успешна и без помоћних трупа. Ратна опрема беше такођер веома оскудна. Јован Запоља пре неколико година употребио је највећи део градске артиљерије при опсади града Жрнова, на Авали; одбијен оданде изгубио је сву артилерију. Овај губитак у артилерији није надокнађен; ако се може веровати неким савременим писцима, 1521 г. не беше у београдској тврђави ни једног већег топа. Велика оскудица беше у баруту, у провијанту и у осталом ратном материјалу. У то доба банови Београда беху Хедервари Фрања и Ењинги Терек Балинт; овај је био малолетан — заменик му беше Шујок Стеван — као тутор. Главна одговорност за одбрану теретила је Хедерварија. Пошто државно веће, које услед немоћи, које услед пакости, није пружило никакву помоћ пограничним тврђавама, и Хедервари и Шујок на равнодушност одговорише равнодушношћу. Када су извештени о надирању Сулејманових трупа према Београду, поверивши команду над посадом подбановима, обојица, под изговором да доведу помоћ, напустише тврђаву, камо се више нису ни вратили. Људевит II је, како он вели у својој дипломи од 22 фебр. 1522 год., лично, писмено и путем гласника, више пута наређивао Хедервариу, да овај набави провијанта, војника, и похита у Београд, да исти брани, док не приспеју помоћне трупе. Но себични, немарни човек, иако беше веома богат, иако ') Вги1иб, Шб1огЈа 100,

9*