Opštinske novine

564

Бео градске општ инске новине

лејман II — освајач тврђаве, — такође је извршио знатне преинаке и нова грађења; нарочито је знатно умножио број кула по зидинама тврђаве. Упоредивши податке, којима располажемо, са опсервацијама извршеним на лицу места, установимо сада каква је била горња тврђава 1521 г. Узгред напомињемо да јој је темеље вероватно цар Душан положио. Она је тада сачињавала један неправилан издужен четвороугаоник, чија се дужа страна протезала правцем запад-исток. Дужина те стране је тада износила око 320 м., пошто су јој се западне и источне зидине и 1521 године уздизале по ивичним деловима виса; ширина тврђаве правцем север-југ износила је више од 175 м. јер је тада, сем јужног унутаршег зида, постојао и један спољни зид, а раздвајао их је један широк ров. На источној косој страни, ван зидина и поред њих, повлачио се дубок ров. На западној и северној стрмој страни пак, ван зидина, није било рова. По зидинама беху пушкарнице; па као оградне зидине вароши, тако и зидине горње тврђаве појачане беху високиим торњевима и кулама; наравно и ове све беху снабдевене пушкарницама. Пушкарнице беху тако удешене да је из њих било омогућено непосредно косо — дуж стране виса — и хоризонтално фланкирање према рову. У горњу тврђаву из вароши и из доњег града комуницирало се кроз 4 капије. Једна је отварала пут према југу, друга према истоку, трећа нрема северу ка Дунаву, четврта пак ка Сави. Капије — којима се могло прићи преко покретних мостова — беху осигуране великим торњевима и кулама. Тако на пр. источна капија која је водила ка дунавском делу вароши брањена беше једном читавом малом тврђавом, која се на ОИеНиз-овим Чгликама назива „доњим градом" (1Јпс1ег-5сћ1оз8) и ако је иста била сасвим горе на ивици тврђавиног виса. По овим сликама на источној страни тврђаве уздизаху се пет високих кула, од којих две беху четвороугласте а три округле. На осталим странама беху такође изграђени торњеви и куле. По Мипз*ег-у у тврђави беше свега шест торњева и двадесет кула. Најјаче зидине беху на јужној и источној страни. Северну страну довољно је осигуравала веома стрма стеновита страна самога виса. Напротив, западно платно, према Сави, беше најслабији одељак тврђаве. Једини браник на овој страни беше грдни провијант-торањ, у ком се налазило слагалиште животних намирница за посаду. Срби су звали ову тврђаву „Небојша". По свој прилици је иста била нека мала тврђава, као што беше код источне капије — ,ДЈпс1ег 5сћ1оз8". На „Небојши" је било и звоно којим су стражари јављали опасност и давали сигнал за узбуну посаде. 1 ) У горњој тврђави било је много зграда за посаду. Међу овима најзначајнија беше СШеу-ева „палата". — Онај велики бунар, по-

знат под именом „римски бунар" — 1521 године није постојао. Ниједан савремени писац не говори о њему, но баш напротив тврде да се посада, за време три задње недеље опсаде, када је, падом доњег града Турцима у руке, од река потпуно отсечена била, борила са жеђу, што се пак не би десило да је бунар постојао. Т.зв. римски бунар по свој прилици изградио је Сулејман II — освајач Београда — помоћу талијанских неимара. Положај Београда на десној обали Саве и Дунава са стратегиског гледишта беше неповољан за одбрану Угарске при навалама Турака. У Средњем Веку ниједна од европских држава није могла тако брзо мобилисати као Турска нити водити и окончати рат таквом брзином као Турци. Главни узрок овој турској брзини налази се у томе што су Турци располагали многобројном и добро организованом стајаћом војском, у оно доба, када је таква војска у европским државама била сасма непозната, а ако је у овој или оној држави и постојала беше недовољна, примитивна. Угарска је само за време владавине краља Матије имала стајаћу војску — „црне чете", језгро истих чинили су Срби. За време осталих краљева пак, почев од Карла Роберта, главну војну силу сачињаваху „бандерије". Исте се при бираху редовно непосредно пред ратни поход — онда, кад се Турци приближаваху Дунаву, и тако се догађало, да је Београд већ бивао опседнут, када се бандеријална војска стављала у покрет да притекне у помоћ београдској посади. Такав се случај десио за време Јанка Хуњадија 1456 год. Угарска војска је још боравила код Сегедина кад је Мехмед II (Освајач) отпочео опсаду Београда. Сем тога Мађари су се, ако су ради били да тврђаву Београда ослободе од опсаде, на свом путу морали борити са двема тешкоћама: морали су прећи преко Драве или Дунава, а потом код Београда преко Саве, и то овде на очиглед непријатеља, при највећим тешкоћама. Према томе водена линија није стварно спречавала непријатеља, већ угарску војску у случају, када је потребно било да се тврђави пружи помоћ. Једино је Хуњади био у стању да ове тешкоће савлада. Но Хуњади је таквом приликом располагао једним ефикасним средством: ратном флотилом на Дунаву и шајкашима (насадоши). Већ 1440 год., благодарећи шајкашима, могао је

] ) 181уап{{у (К., Н. Н. К. 58 I) тврди да је »Небојша« и провијант-торањ једно те исто. То се види и из описа Веранчића у ком је означен и положај провијант-торња. — Јасоћо (мисли на Утјешенића — браниоца пров,торња) ргориј5паси1ит, Нип^апб кеш1еи)$ тШ §еШ8 Л/ебоЈге, ћос еб! пе Итеаз потта!ит. агс18 ^шсЈет ргаесјриит тиштеп^ит. ^иоЈ ра1а!10 сотШ8 С1Наг е1 8аоо питпгт јттјпе^, ЈогШшНшз ег^о 1п 4и1е1ат ега! а581'ј*па1:ит". Види се дакле да је Небојша из 1521 год. била на страни према Сави. Да је пак била не доле на обали Саве, већ горе на вису тврђаве — то се види из повеснице саме опсаде 1521 год.