Opštinske novine

Друштвена хроника

577

— у задовољству свих народних делова, — у смиривању унутрашњих цссугласица и у јачању целине државе и народа. Соко Краљевине Југославије има свој одређени и добро утрвени пут, још од давно — /од онда, када су за идеале Југословенства падали многи, најбољи које емо имали, на бојним пољима и гинули на вешалима. Тај пут, добро промишљен радом толиких умника и посвећен крвљу најплеменитијих јунака, остаће увек исти... Наш млади Краљ, као најузвишенији симбол свега што Југословенски народ спаја у снажну целину, нека буде вазда најсигурније јемство окупљања свих народних снага. Нека живи и нека напредује на срећу свих Југословена." После прочитане посланице бурно се клицало Н>. В. Краљу и војеци. Прочитао је потом заменик старешине инжешер М. Смиљанић резултате трогодишњега рада на остварењу Петрове петољетнице. Просветар Савеза Сокола г. М. Станојевић говорио је за тим шта је циљ и нгга је дужност Сокола Краљевине Југославије. Соколски хор из Томашевца (Петровградска жупа) отпевао је: „Чувајте Југославију" „Соколском снагом свом". После дивне рецитаци,'е г. Д, Гошића „Будан сан на стражарскоме месту" од Светозара Миленовића и после отпеване химне „Хеј Слозени", завршена је ова лепа свечаност.

Институт Кнеза Павла за борбу против рака

У недељу 24 оептембра освећен је темељ Института Кнеза Павла, који ће бити центар за изучавање и сузбијање рака код нас. Зграда Института подиже се у Београду у Пастеровој ул. бр. 14, поред Дома стараца. Институт ће припадати Медицинском факултету Београдског университета. Подигнут је на иницијативу Југословенског друштва за изучавање и сузбијање рака, а благодарећи непосредном заузимању Њ. В. Краљице Марије, покровитељице Друштва, и Н>. Кр. Вис. Кнеза Намесника Павла. Институт ће поред лабораторија за патологију и физико-хемију имати под истим крозом и клиничка одељења за радиум, рентген, хирургију, гинекологију и интерну медицину са укупно 100 до 120 болесничких постеља. > институту ће се вршити лечење не само рака већ и других израштаја. Институт ће, поред потребног броја енажних рентгенапарата, бити снабдевен и већом количином радиума, без којег се данас не може замислити једна таква установа. Нови институт претстављаће једну велику социјално-медицинску и културну тековину нашега народа. Рак је тако важан и компликован проблем да је потребно обратити велику пажњу и имати добру опрему да би се могло приступити његовом решавању. У иностранству су већ учињени велики напори за проучавање и сузбијање рака. Свечаном освећењу темеља присуствовао је изасланик Н>. В. Краља пуковник г. Дурбешић, министри г.г. Божа Максимовић (просвете) и Михо Крек (гра-

ђевина), претставници Министарства Социјалне политике и народног здравља, претставник Београдске општине градски већник г. д-р Велимир Михаиловић, претставници Университета, Југословенског друштва за изучавање и сузбијање рака итд. После свршеног црквеног обреда и полагања повеље , у темеље нове зграде говорили су г.г.: професор д-р Александар Костић, бивши декан, у име Медицинског факултета Београдског университета; професор д*р Димитрије Антић у име Југословенског друштва за изучава:ље и сузбијање рака, и главни секретар овог Друштва д-р Ксенофон Шаховић. Они су изнели историјат стварања овог института и његов значај; истакли су да његово подизање претставља значајан догађај у историји наше националне културе; изразили су захвалност Н). В. Краљици и Н>. Кр. Вис. Кнезу-Намеснику на Њиховом заузимању за стварање ове Устанозе, на заузимању за осигурање материјалних средстава за зидање зграде, прошлој и садашњој КраЉевској влади, као и Друштву за изучавање и сузбијање рака за иницијативу и сарадњу. Г. д-р Д. Антић је, поред осталог, рекао и ово: „Колики је значај једне овакве устанозе, најболзе се види по чишеници да 10°/о свих особа преко 40 година старости оболе од рака, а преко милион и по људи умиру шдишње од ове страшне болести. Држава је дала средства да се Завод подигне. Али, то није све. Потребно ће бити да се он уреди. Зато се не може очекивати све од држазе; тробало би да и племенити добротвори помогну Зазоду. Јер нема лепшег и племенитијег доброчинства него оно којг се чини за здравље."