Opštinske novine

Књижевне 6елешке

„Рад Конгреса Градова" — Прва свеска Комуналне библиотеке Савеза градова — средио за штампу г. Божа Павловић —

Г лавна годишн>а скуппггана Савеза југословенских градова, одржана у Београду 18 јуна 1939, донела је одлуку да Савез приступи издавању своје Комуналне библиотеке, „којом би покушао да попуни осетну празнину у нашој стручној литератури у односу на комуналну политику". Као прва свеска те Библиотеке, према одлуци Савеза градова, појавила се кшига „Рад конгреса градова", коју је за штампу средио г. Божа Павловић, главни секретар Савеза градова. У њој је штампан сав материјал који се односи на Први конгрес југословенских градова, одржан у Београду од 16—18 јуна 1939 г. Од нарочитог су интереса, и за градске чиновнике и за комуналне раднике, стручни реферати који су одржани на конференцијама стручњака и референата за време овог конгреса, као и дискусија која

се поводом тих реферата развијала. Међу тим рефератима има комуналних студија од научне вредности. Врло је занимљиво и поглавље VI „Наши градови", где «у приказане знаменитости, одлике и лепоте свих југословенских градова, а забележена су и имена градских претседника и њихове кратке биографије. Књига је илустрована фотографијама тадашњих претседника свих југословенских градова и карактеристичним снимцима из појединих градова. Значај те књиге је тим већи што је она једина публикација у којој се могу наћи, скупљени на једном месту и прегледно сређени, подаци о циљевима и раду Савеза југословенских градова, о важнијим комуналним питањима и карактеристикама свих наших градова, као и о општим комуналним проблемима, који интересују све градове, или бар највећи број градова. Б.

„Прилози за културну историју Црне Горе" од Д-р Пере Ђ. Шоћз

Црла Гора много је позната, не само нама Југословенима, већ и странцима. И када се спомињала Црна Гора, та „света земља" Дукље, Црне Горе и Брда, како каже Д-р П. Шоћ, обично се увек истицало њено ратовање и примери шена чојства и јунаштва, који су јој и стекли највећу славу. Али Црна Гора борила се и оставила је трага и на културноме пољу. Колико је и какав је траг оставила на културноме пољу изнето је у књизи д-ра Пере Ђ. Шоћа, познатога књижевника и публицисте предратне Црне Горе, под називом: „Прилози за културну истзрију Црне Горе" са 70 слика, Београд 1939 год. Књига даје драгоцене податке научницима, и свакоме, који се баве прошлошћу и историјом Црне Горе. Јер, у њој има таквих података, лепо сређених и до којих се тешко долази,. да заиста изазивају интересовање — што писцу може служити на понос.

Књига је написана лаким и течним стилом. У њој су поглавља: I — Историјски и национални значај музеја, архива и библиотека на Цетињу. II — Објекти ван музеја, који се односе иа Црну Гору. III — Пред новим задацима. Свако поглавље у овој дивној књизи износи историјат Црне Горе, њено богаство — нациорално богаство свих Јутословена. Уз свако поглавље придодат је велики број лепих и ретких слика, које књизи дају још више значаја. Обзиром на важност и значај изнетих архивских података, без којих би се тешко дала обрадити прошлост и историја Црне Горе, најтоплије се препоручује свима нашим читаоцима. Књига је и технички врло добро опремљена. Жив. Ранковић