Opštinske novine

624

Београдске општинске мовине

1876/7 I Београдска гимназија добија све услове које имају друге европске гимназије и изједначује се са њима. Поред седмог разреда уведен је и испит зрелости. На жалост 1876 године у јуну је букнуо први Српско-Турски рат, када је требало полагати први испит зрелости. У Капетан Мишино Здање уселио се је Црвени Крст. Ученици губе годину. Други рат је мало трајао и година није изгубљена. 1881 године Стојан Новаковић даје наставни план по коме се још више истиче реални смер гимназије. Природне науке су заступљене са 33 часа и то: ботаника, зоологија, биологија, физика, хемија, антропологија, геологија па чак и дијететика. Број часова латинског језика смањује се у корист српског и живих језика. 1888 године уводе се два нова предмета: моралне науке и филозофска пропедевтика а 1890 године, као факултативан руски језик. 1891 године уведен је и ссми разред.

Већ осамдесетих година значило је много бити ђак. Ђак је уживао углед у београдским предграђима а ђаци су тада имали ггуно љубави за „опште ствари" и много идеализма. Многи постадоше социјалисте под утицајем руске литературе — Чернишевског, Писарева идр. У „кружоцима", обично у стану једног друга, политизирало се са убеђењем. Таквим кружоцима припадали су и Живојин Балугџић и Јаша Продановић. Кафана „Код Два сокола" на раскршћу данашње Пашићеве и Дечанске улице била је такав један кружок. Ђачки покрети су учестали. Било је тешко одржати дисциплину. Највећа демонстрација била је сигурно она из 1882 године када су ђаци онемогућили претставу Сардуовог „Рабагаса" због реакционарне садржине. У овом периоду интелектуално-политичкобунтовног превирања свршили су I Београдску гимназију људи који су доцније стварали и-

Ђачки оркестар I београдске гимназије са учитељем музике Ј. Свободом 1892 г.

Гимнастику и „војно вежбање" предају официри београдског гарнизона. Вежбања су се вршила на Малом Калемегдану. У ово време I. Београдска гимназија имала је своје пушке, трубе и добоше. Ђака је ј било све више. Многе кафане и ашчинице живеле су искључиво од ђака. Чувене су била ашчиница „код Анђелка" на месту где је данас основна школа код Саборне цркве, кафана „Јамандија" преко пута данашње Академије Наука, кафана ,,Бело Јагње" и мања код „Албанеза" на Теразијама. Ђак, по правилу, није плаћао одмах. Он би својом руком пред газдом, записивао у ,,тевтеру" свој рачун. Ако га о уговореном року не би платио, газда је тражио помоћ полиције а директор гимназије задржавао би сведочанство док ђак не плати дуг. Те ашчинице су биле нехигијенске и прљаве. Тек доцније се успело, благодарећи племенитим београдским госпођама, да се оснује прва ђачка трпеза која је дала ђацима здраву храну и отргла их донекле из ашчиница.

сторију Србије и Југославије. Међу њима: Јован Цвијић, Уоуба Стојановић, Настас Петровић, Светолик Ранковић, Миленко Веснић, Љубомир Давидовић, Слободан Јовановић, Богдан Поповић, Павле Поповић, Живојин Балугџић, Јаша Продановић, Коста Кумануди и други. Сви су они били активни у ђачкој дружини „Нада" у којој осамдесетих година култ науке достиже кулминацију. Нарочито се цене природно филозофске науке које „требадаотворе нове хоризонте, да објасне необјашњиво и да заснују живот једнакостиЈ правде и среће". Књижевност и уметност се тих година слабо цене у „Нади". „Нада" је трибина за критику, за научцу и политичку дискусију. Ту се огледају и Цвијић и Бранислав Нушић и Милорад Митровић и други. После изгубљеног рата са Бугарском, краљ Милан је изгубио много од свога угледа. „Нада" везана симпатијама са радикалима политизира интензивније. Стари директор гимназије Козарац обуставља 1887 године даљи рад дружине. Када је 1889 године Краљ Милан