Opštinske novine

626

Београдске општинске новине

чилима, књигама. Министарство просвете је све издашније у кредитима и успева да од Прве Београдске направи у свему угледну гимназију за све друге. Физички, хемијски, јестаственички кабинети су одлично уређени и снабдевени. Наставничка књижница је једна од најбоље снабдевених књижница у Београду. Гимназија ужива глас најстрожије гимназије у земљи и није редак случај да ђаци са најлепшим именима (Јован Скерлић, Петар Кочић и др.) добијају слабе оцене. Светислав Ранковић, ђак и доцнији професор I Београдске, износи у својим „Порушеним идеалима" понос и одушевљење свога јунака Љубомира који дуго понавља у себи: „Љубомир Еасић, ученик Еелике Гимназије", када се је уписао у I ;разред I Београдске Гимназије. 1897 године Гимназија је добила и видно признање — те године философски факултет Велике Школе изабрао је Прву Београдску Гимназију за „вежбаоницу ученика философског факултета, који се спремају за наставничку службу." * * *

Славе се Ракић и Дучић, носиоци француског утицаја. Слави се Петар Кочић кога омладина обожава због његовог револуционарног национализма и његових топлих симпатија за сиромашни сељачки народ. 1909 године пада велеиздајнички процес у Загребу. „Нада" из своје сиромашне касе шаље 100 динара „као свој прилог" и породицама пострадалих Срба у велеиздајничком процесу. На Св. Саву 1906 године чланови „Наде" изводе Кочићевог „Јазавца пред судом". Прва Београдска има у ово време приватне ученике: Трифка Грабежа и Гаврила Принципа. Грабеж је дошао из Босне 1912/13 године, свршава са врло добрим успехом 6 и 7 разред у I Београдској гимназији.

Гаврило Принцип долази 1913 године да продужи школовање у Београду, пошто је био искључен из свих средњих школа у Босни и Херцеговини. Бори се са највећим материјалним тешкоћмаа и једно време ради као надничар са осталим радницима на калдрми у Карађорђевој улици. 21 августа 1913 године, мучећи се тако, он приватно полаже са успехом 6 разред у Првој Београдској гимназији. Спремао се да полаже и 7 разред у јуну 1914 али га, изгледа, није полагао. У књигама гимназије нема података о томе. После дугих мука по неподесним зградама, гимназија се најзад 1905 године усељава у „Дом Св. Саве", у Душановој улици и тако постаје најудаљенија гимназија у Београду. У њему остаје све до 1938 године, када је најзад добила лепу зграду зидану за њене потребе код Цркве Александра Невског. За време Балканских ратова гимназија је само за кратко време прекинула свој рад, па га је одмах наставила. За време Светскога рата, она је била Оштећена бомбардовањем и од 1914—19 није оадила. Непријатељ је био отворио у окупираном Београду једну гимназију под називом: „Цесарско-Краљевска Реална Гимназија" са циљем да културно однароди нашу омладину. Нзен директор је био „Зено

Гаврило Принцип

Трифко Грабеж

Улазимо у најновији период деловања гимназије који почиње са 1903 год. Доласком Краља Петра I на престо Србије заводи се уставни и парламентарни режим. Идеали за^оје^ је^ омладина Русија имала — у Антанту. Љубав према Француској расте до степена љубави према Русији. Одлазак на студије у Швајцарску, Немачку и Аустро-Угарску готово престаје. Прве генерације Првг Београдске Гимназије после анексије одлазе да студирајуу Француској. Ствара се „Народна одбрана", покреће се „Пијемонт", тражи се активнија спољна политика и за омладину радикална странка са којом је дотле била везана, постаје конзервативна странка са спољно-политичког гледишта. У „Нади", духовном жаришту I Београдске гимназије, руски утицај слаби све више.

Влада Гаћиновић, редован ученик I београдске гимназије. Матурирао у јулу 1910 године.