Opštinske novine

Сто гадина средње наставе у Београду

629

признања, јер они су ти нечујни неи М ари који образују генерације омладинске и стварају величине за јавни живот нације. Тај неимарски посао није ни мало лак јер — омладчна је бујна, она кључа и често претера у својој бујности. * * * 1 октобра у својој новој згради I Београдска гимназија је прославила своју стогодишњицу у присуству Краљевог Иаасланика,

културног жарингга Српства. У име Београдске општине говорио је већник г. Рајица Маринковић, професор, који је предао прилог престоничке Општине у 10.000,— динара, као основни улог за фонд Гимназије установљен поводом стогодишњице. Дирљива је била сцена када је симпатична, сада погрбљена старина, г. Васа Димић, најстарији живи директор ове гимназије, узео реч и потсетио да је он пре 52 године био постављен за наставника овог научног завода. Он је

Са освећења спомен-плоче са именима наставника и ђака I београдске мушке гимназије палих за ослобођење и уједињење. С лева на десно г . генерал Теодосије Луковић, изасланик Министра војске и морнарице; генерал Павле М. Барјактаревцћ^ изасланик Њ. В. Краља; Божидар Максимовић, Министар просвете; д-р Александар Белић, претседцик Српске краљевске академије наука; и Ненад Ђорђевић, директор „Времена"

Министра просвете и великог броја Својих бивших ђака. Откривене су две спомен плоче, једна у спомен стогодишњице, друга у спомен палим наставницима и ђацима Гимназије у ратовима за Ослобођење. У знак нарочитог признања Гимназија је одликована тога дана орденом Св. Саве I степена. Гимназија је издала једну одлично уређену споменицу из К оје смо и ми црпели податке за овај приказ. Велики број говорника на овој лепој свечаности подвукли су значај и засдуге овог

узбуђен изразио своје задовољство што овде међу многим својим бившим ђацима види и многе седе косе... Прва БеоГрадска Гимназија била је за читаво столеће олтар науке, културе и националне светлости Српства. Нека јој је вечна хвала ва велико дело које је кроз читаво столеЋе обављала и нека јој је срећан почетак друГога столећа!.... Д-р Стеван Поповић