Opštinske novine

Комунална политика

1

Кадгод се поведе говор о комуналној политици, онда се одмах мисли на општину. Она је прва и непосредна установа у једном месту, којој се грађани за све потребе комуналне природе обраћају и чија је дужност да те потребе задовољава. Ради тога општинска самоуправа и постоји. Држава је у физичкој и материјалној немогућности да све види, свуда стигне и све задовољи. Апсурдно би било и тражити од државе да мора водити рачуна о потребама десетине хиљаде места, јер, кад би се и то од н>е тражило, онда би, поред материјалних жртава, био потребан и један огроман чиновнички апарат. Самоуправа је и створена ради тога да растерети државу. Ко може боље да оцени потребе једног места него сами његови грађани? Они су ту, виде шта им треба и у границама могућности старају се да створе што повољније услове за напредак свога места. Тек када је у питању неки врло крупан посао, који премаша моћ дотичног места, онда се апелује и на државу и она се одазива уколико јој то средства допуштају, а поглавито онда кад се и неки н>ен непосредни интерес тиме задовољава. Из неколико само примера то се може јасније видети: Кад Београдска општина реши да поред Саве и Дунава подигне кеј, тада је дужност државе да највећи део терета прими на себе, јер ће из тих објеката стално и она црпсти велике користи. Кад општина подиже приступне путеве Београду, онда је ту такође непосредни интерес државе, пошто се тим путевима служи за најразноврсније своје потребе, нарочито војне. Посредни је интерес државе да помаже изграђивање школа и болница, јер су јој здрави и писмени грађани потребнији од болесних и неписмених. У послу неке најмање општине држава може наћи неки свој непосредни интерес. Сеоски пут неке општине, нарочито кад је она на граници, може бити за државу од великог интереса у погледу стратегијском. Исти је случај и са мостовима који на извесним путевима треба да постоје ради прелаза артилерије, коморе итд. У прошлим ратовима видели смо колика је то штета била што извесни путеви нису постојали, те их је војска на врат на нос морала изграђивати. Држава је дужна да послове ове врсте помаже и ради

себе и ради економских интереса односних општина. У Крагујевцу држава је израдила водовод и на исти утрошила преко 80 мил. динара. Вароши је тиме заиста много у.чињено, али је поможено и држави, односно њеним војним установама, које су велике муке имале због оскудице у води. У овом случају, дакле, интерее места поклапао се је са интересом државе. Доста има случајева да државни пут пролази кроз неку варош. Тај део пута, који пролази кроз варош, држава треба да оправља. Саобраћај на државним путевима јако је развијен, калдрма се квари и није право да оправке падну на терет општине. Сличан је томе случај кад извесном улицом неке вароши стално иду тешки државни камиони, услед чега се калдрма често квари. И у овом случају оправке треба да сноси држава. Ако теретни саобраћај потиче од приватног предузећа, онда та дужност лежи на њему. Грађани су дужни да сносе само нормално абање пута. У чему се састоји комунална политика, о којој се толико говори и пише? Да ли је комунална политика наука, како би неки хтели да је претставе? И најзад: да ли комуналну политику спроводе само општине, или и још неко? Под комуналном политиком подразумевају се напори и тежње грађана да преко својих самоуправа, а у границама финансијске могућности, створе услове за што бољи економски и културни живот. Пошто извођење комуналне политике спада у домен самоуправе, то значи да се њоме и бановине баве, и да су се њоме до 1929 г. бавили окрузи, области и срезови. У ширем смислу може се рећи да и држава спроводи своју комуналну политику и да у њу спада све оно што је изван њених управних функција. Често се говорило и захтевало да држава предузме извођење великих комуналних радова у циљу сузбијања кризе. Комунална политика није наука. Оиа се не учи из књига, већ из праксе. Потребно је имати шире образовање, али то не значи да ће неки широко образован човек морати да буде и добар комуналац. Од доброг извођача комуналне политике тражи се да има: воље, љубави, вештине и дубоког социјалног осећања. Ако се комунална политика изводи само по дужности, то је недовољно; ако ли се