Opštinske novine
7
Светозар Милети^
635
1871 на Цетињу тајно удружењс, по узору на италијанске карбонаре, које има, без обзира на начин и сретства, да ради на ослобођењу и уједињењу нашега народа. Милетић је као градоначелник Новога Сада допринео много да подигне културни ниво нашега народа у Војводини. Нзегова је заслуга да је основано Српско народно позориште у Новом Саду, које је с толико воље и љубави ширило и снажило национални осећај у Војводини. Српска гимназија, такође, настојањем Милетића, добила је изразито српски карактер. Али, изнад свега Милетићева Застава, заснована 1866, одржавала је живу националну свест не само у Војводини, него и у осталим земљама нашега народа. Од Милетића није било познатијег и популарнијег човека у свима нашим крајевима. Њзгов утицај и снага осетили су се нарочито у његовој дуготрајној и тешкој борби с црквеном јерархијом. Његова борба с патријарсима С. Маширевићем и Г. Анђелићем ишла је на то, да се епископима, подложним Угарској влади, одузме управа над народно-црквеним имањима, да црквено-школски сабор буде врховни орган
ђења Босне и Херцеговине одржавао живе везе са Србима из тих крајева. 1873 израдио је он за њих меморандум, који је предан био цару и краљу Францу Јосифу I. А када је планула невесињска пушка 1875, Милетић својим сјано писаним чланцима у Застави распаљује одушевљење својих санародника, те Војвођани у рату Србије и Црне Горе с Турском дају добровољце и богате прилоге у храни и новцу. Овакав Милетићев рад изазвао је угарске политичке кругове да с њим обрачунају. Иако је Милетића штитио посланички имунитет, Милетић је у јулу 1876 као бунтовник затворен, па тек 1878 као велеиздајник осуђен на пет година робије. Окупација Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске душевно га је сломила а затвор у Вацу физички. Пламен који је из њега толиком силином зрачио, њега је сажегао. И сада када је Милетићу откривен споменик, извајан длетом нашега великога уметника Ивана Мештровића, сетимо се овога снажнога борца и народног трибуна који је то-
Споменик Светозара Милетића у Новом Саду (Рад вајара Ивана Мештровића)
автономије, да бира патријарха и епископе, како би их начинио самосталним према Бечу и Пешти. Милетић је у сврху замишљеног ослобо-
лико много допринео великом делу народног ослобођења и уједињења. Нека је слава великоме Светозару Милетићу! Д-р Јов. Радпзић