Opštinske novine

Коста Д, Главинић — 16 јануара 1858 — 25 септембра 1939 —

Један живот интимно и активно везан за Београд, за његову историју, посебно за историју његове Општине, угасио се 25 септембра. Тихо и спокојно, пошто се опростио са свима онима које је највише волео, и који су му били најближи у животу, са својом породицом, умро је Коста Д. Главинић. По ономе што је учинио у животу, без сумње ће му успомена остати сачувана, а нарочито овде у Престоници, међу његовим суграђанима, у граду у ком се родио и у коме је за навек заклопио очи. Претседник Београдске општине, Господин Војин Ђуричић, упутио је покојниковој удови, госпођи Даринки Главинић, телеграм у ком је бираним и дирљивим речима изразио своје саосећање; унив. проф. Господин д-р Јован Радонић, на седници Већа од 9 октобра 1939, сажето и стварно изнео је слику покојника онако како је био познат у нашој средини, која га је ценила и волела. Професор г. Радонић је рекао: „Недавно је овај свет променио бољим Коста Главинић, дугогодишњи професор техничког факултета на Великој школи, претседник Београдске општине и министар Народне привреде. Пореклом из београдске угледне трговачке породице, досељене на почетку XIX века у Београд из Мостара, пок. Главинић је, по примеру свога оца Димитрија, књигољупца, веома рано, као ђак Београдске реалке, показао особиту љубав према књизи, а нарочито према техничким наукама. Да би се што боље усавршио у својој струци, Главинић је, по свршеном техничком факултету у Београду, отишао као државни питомац.у Берлин, где је провео неколико година на тамошњој Високој техничкој школи. По повратку из Берлина, Главинић је провео кратко време као чиновник у Министа.рству грађевина, па је 1886 изабран за професора на Техничком факултету. Пуних 17 година провео је он на Великој школи, стекавши топле симпатије својих многобррјннх слушалаца. Плод његова наставниковања на Великој школи било је његово дело у 3 свеске „Графичка статистика са основима графичког рачуна". Његове способности, његова вредноћа и организаторски таленат

учинили су да је 1903 изабран био за претседника Београдске општине, на коме је положају остао пуне 4 године (1906 изабран је поново) и допринео много развоју наше Престонице. Пок. Главинић је био изабран и по трећи пут 1910 за претседника Београдске општине, када је, као министар нар. призреде стављен био на расположење. Лзубав према Београдској општини показао је пок. Главинић и у дубокој старости, када је 1937 поклонио Библиотеци и музеју града Београда неколикп интересантних предмета, значајних за старију историју Београда, старих књига и неколико својих цртежа, у којима је приказан Београд у другој половини XIX века. Пок. Главинић, поред рада на Великој школи и у Београдској општини, својим преданим и истрајним радом учинио је много на економском и културном подизању Краљевине Срби;е. Зато нека је слава и вечан спомен пок. Кости Главинићу, једном од пионира на стварању наше лепе и велике Краљевине Југославије." Већ из овога, што је изнето у овој првој комеморативној речи, види се необична активност покојникова, указани су путеви којима је покојник ушао у присност са животом Београда. Потичући из једне старе београдске породице, Коста Главинић улази у живот Београда најпре као универзитетски професор, затим се веже за Београд још интимније, као претседник Београдске општине, и коначно, општим својим радом који у основи увек остаје везан за Београд и за домовину. * * * Коста Главинић је спадао међу оне људе које познаје свако. Висок, сед, у сталној пратњи своје госпође и ћерке Славице, он је, где се год појавио, изазивао поштовање пуно сусретљивости. И онда кад са годинама код многих људи наступи извесна отуђеност или индиферентност према спољашњем свету, он је задржао везу са свим, уносио се у све једним неугашеним темпераментом; сваку промену на лицу Београда пратио је с дубоким осећањем љубави, која га је наводила да непрестано о свему размишљ,а и да и до последњег дана сво-