Opštinske novine

Правна хроника

Одлуке Државног савета

Закон није предвидео начелну грађевинску дозволу него грађевинску дозволу која ее издаје ако су испуњени сви законски услови и иошто се претходно спроведе законски поступак Ово становиште је заузето у пресуди Државног еавета бр. 11992 од 17 јуна 1939 год., при расправљању следећег случаја: „Градско поглаварство у Београду — Одељак у Земуну својом одлуком 3. О. Бр. 11323 од 4 августа 1936 године издало је „начелну грађевинску дозволу" Јутословенској стандард вакум оил комп. д. д. за уређење постројења за претакаше петролеума из танкова на Дунаву у цистерне на железничкој прузи на Кеју 5 новембар, е тим да накнадно поднесе прописне планове и затражи прописну грађевинску дозволу у смислу § 84 и 89 Грађевинског закона. Истом одлуком одбијени су приговори, које је приликом комисијсгеог увиђаја на лицу места, поводом издаваша односне Грађевинске дозволе, етавило тужилачко Јавно складиште у Земуну као суседно земљишту на коме би се извело одно-сно постројење. Министар грађевина својим оспореним решењем потврдио је односну првостепену одлуку, а жалбу суседног Складишта одбацио, налазећи да не могу доћи у питање интереси пом. Складишта пошто се ради само о начелној грађевинској дозволи. Државни савет налази: У §§ 84—90 Грађевинског закона прописани су услови воји морају бити испуњени за издавање грађевинске дозволе, као и цео поступак по коме се издаје грађевинска дозвола. Надлежна власт с обзиром на односне законске услове и претходно спроврдећи законом прописан поступак издаје односно орбија грађевинску дозволу. У спорном случају Градско поглаварство у Београду — Одељак у Земуну као надлежна власт одлучујући по питању грађевинске дозволе није поступило у смислу наведених прописа, него је, и независно од законских услова за које је увек везана грађевинска дозвола и не спроводећи законски поступак који мора да претходи издавању грађевин-ске дозволе, издала начелну грађевинску дозволу коју закон и не познаје, а молиоца упутила да накнадно поднесе потребне доказе и затражи издавање прописне грађевинске дозволе. Поред тога, исто тако противно замо,'ну, првостепена управна власт је у својој одлуци о начелној грађевинској дозволи одбила све приговоре заинтересованог суседног Складишта, док по завону (§ 89 ст. 4 Грађевинског закона) комисија која врши увиђај на лицу места треба да покуша да приговоре уколико су приватно-правне природе реши нагодбом, па ако комисија у томе не би успела онда би заинтересоване стране имале бити упућене на редовни суд, а молиоцу

би се издала грађевинска дозвола, ако до тога дође, на његову одговорност. С обзиром на наведене неправилности садржане у одлуци првостепене власти Министар грађевина као виша власт по жалби заинтересованог суседног Складишта, чији легитимни интереси евентуално могу бити доведени у питање издавањем односне грађевинске дозволе, имао је да поништи првостепену одлуку као противну закону, а како је 01 ту одлуку неправилно потврдио и жалбу одбацио, његово решење је морало бити поништено." Општина је овлашћена да нареди рушеше зграде склоне паду а која се не да поправити. У овом смислу је пресуда Државног савета бр. 27801/38 од 17 јуна 1939 год., којом је пресуђен следећи случај: „Градско поглаварство у Београду својом одлуком Г. О. Бр. 6254 од 24 новембра 1937 године одлучило је да тужилац има на свом односном имању у Београду да одређене зграде потребним оправкама оспособи за употребу, а одређене да поруши по извршности одлуке. Своју одлуку Поглаварство је засновалЈо на §§ 94 и 95 Грађевинског закона и на извештајју стручне комисије која је извршила увиђај на лицу места. Министар грађевина својим оспореним решењем уз делимичне измене потврдио је првостепену одлуку а жалбу именованог одбацио. Тражећи поништај министровог решења тужилац истиче да није било основа у закону за одлуку управне вла -сти у погледу зграда на шеговом имашу. Државни савет налази: Према § 94 Грађевинског закона — Општина води евидбнцију и о постојећим грађевинама и чим примети, да је која од ових нееигурна, склона паду или пожару, шкодљива по здравље, извршиће комисијски увиђај на лицу места сходно § 89 овога закона. На основу мишљења ове комисије општина ће донети решеше да се грађевина оправи или, ако то није могућно, да ее поруши ,у остављеном року. У спорном случају општина је на основу наведеног прописа' и с обзиром на мишљеше своје стручне комисије, која је извршила увиђај на лицу места, одлучила о поправцк односно о рушешу зграда на тужиочевом имашу. У општинској одлуци само одлучеше под т. 4 и 5 није било у складу са мшпљеаем комисије, јер док је комисија предложила рушете и односних зграда општина је и ту претходно упућивала тужиооца на оправке. Али оппгтинску одлуку у том погледу је исправио Министар грађевина па је, поводом жалбе тужиочеве (§ 122 ст. 5 3. У. П.), одлучио да се