Opštinske novine

16

Бео грвдске општинске новине

слугу и нарочити инструменти (сеизмографи). Станице са инструментима стају доста скупо. Ми их имамо за сада свега четири: две основне станице првог реда (у Београду и Загребу) и две помоћне станице другог реда (у Љубљани и Сарајеву). Због недостатка стручних руковалаца и потребног кредита за такве станице обустављен је рад на недогледно време у станицама: Си:&у, Шибенику и Мостару (III реда) и у Дубровнику (II реда). Међинародна сеизмолошка служба. — Како се потреси јављају на целој Земљиној површини, без обзира на границе поседа појединих држава, а у циљу да се свака појава потреса свестрано проучи, установљена је службена међународна сеизмолошка организација (1905). Том савезу приступиле су све државе на целој Земљиној површини; приступила је и Краљевина Србија још у самом почетку тога савеза држава (1907 год.). Сви Сеизмолошки заводи из свих држава, чланица тога савеза, стоје у непрекидној међусобној вези поштанској и телеграфској и узајамно се обавештавају о сеизмичкзм стању Земље на одгозарајућој територији. Осим тога редовног саобраћаја, одржавају се и редовни међународни сеизмолошки конгреси по истеку сваке друге или треће године. На тим конгресима учествују службени претставници сваке државе чланице, управници сеизмолошких завода и други стручњаци из појединих земаља као и нарочито позвана стручна лица. Први такав сеизмолошки конгрес одржан је у Хагу (1907 год.), други у Цермату у Швајцарској (1909 год.), трећи у Манчестру (1911), четврти је требало одржати у Петрограду (1914 год.) али је отказан због великих ратних прилика. Потписати је учествовао од стране Србије на свима тим конгресима. На конгресима се расправљају општа сеизмолошка питања, установљавају се методе једноликог начина испитивања сеизмичности Земљине коре и саопштавају се резултати и расправе многих сличних питања, која су обрађивана у појединим сеизмолошким заводима за протекли период од две или три године. Осим тога, ту се врши распоред радова, које ће обављати поједини заводи за наредну периоду до идућег сазива конгреса, уколико ти радови улазе у домен међународних научних интереса. Таква је организација међународне сеизмолошке службе настављена и после великог рата са промењеним статутом. Краљевина Југсславија је одмах приступила томе савезу. Тако је редован саобраћај и веза са свима заводима у иностанству и даље настављена и одржава се беспрекидно. У тој новој међународној сеизмолошкој организацији до сада је одржано седам конгреса: у Риму (1921), у Мадриду (1924), у Прагу (1927), у Стокхолму (1930), у Лисабону (1933), Единбургу (1936) и Вашингтону (1939). Ни на једном од тих сеизмолошких конгреса није било делегата из наше државе јер се није нгшло материјалних сретстава за то. Једино је пот-

писати о своме трошку, као нарочито позван био на конгресима у Прагу и Стокхолму, јер је тамо расправљао своју тезу о узроцима земљотресних појава на Балканском Полуострву. Том приликом (у Стокхолму) наш Сеизмолошки завод у Београду почаствован је за нас ласкавим мандатом: да у тој међународној организацији буде референт о сеизмичким приликама за Балканско Полуострво. V Сеизмолошки завод у Београду Исторнја његовоГ оснивања. — Почетак Сеизмолошког завода није био лак. Као што је и сваки почетак тежак, тако ни његово оснивање ни]е ишло по ружама. При томе се могу разликовати неке три периоде, које је канда сама природа нашег дела Земљине коре обележила. Најстарије доба до 1879 год. обухвата време када се нико није интересовао појавама земљотреса. Важније појаве бележене су обично по манастирским и црквеним књигама. Из тога доба има уопште .мало података, и уколико их има, односе се само на најјаче покрете, али без икаквих описа, само констатовање у неколико речи. То се доба не може ни сматрати неким периодом. Први период обухвата време од 1879 год. до 1893 год. За то се време истиче заинтересованост углавном појединаца за појаве земљотреса. У јесен 1879 год. био је врло силан потрес са штетним последицама у Јужном Банату, чија главна пукотина прелази и у околину Вел. Градишта, где је такође било доста штете. Тај потрес и неколико накнадних потреса из његове серије описао је доста детаљно предавач гимназије (пок. Живан Живановић). Опис је објављен у „подлистку" онд. „Српских Новина". После тога су се људи постепено стишали, па је тако ишчилио и интерес за земљотресе. Требало је да опет избије неки разоран потрес, па да се становништво понова пробуди из заборава, освеже неке успомене последњег разорног потреса, да се и још по који интелектуалац заинтересује том појавом. Такав је потрес избио у пролеће 1893 год. у Ресави, који је причинио доста штете у Свилајинцу, Вел. Поповићу и Деспотовцу. Тада се на катедри геологије на Великој Школи налазио пок. Јован Жујовић, а већ је постојало и Српско геолошко друштво. Он је позвао на саветовање ванредну седницу тога друштва, поводом тога потреса и велике учестаности накнадних потреса. Тада је одлучено да Српско геолошко друштво предузме посао око прикупљања извештаја о свима потресима. Установљена је и „земљотресна комисија", коће руководити тим послом, слично таквој установи при Академији Наука у Бечу. Рад те комисије трајао је углавном док су још потреси били учестани и интересовали публику. Међутим, ни тада није уређен неки систематски организован поступак у прикупљању подата-