Opštinske novine

3

Сеизмолошки завод у Беог раду

17

ка. Ипак су брижљиво чувана писма, којим су потедини интелектуалци и др. извештавали, по својој иницијативи, о појединим потресима. То се тако одржавало кроз три године, подаци су објављивани у Споменику Српске Краљ. Академије (1893-1895). Потом је интересовање попуштало код народа и код чланова „земљотресне комисије". Најзад се завршило тим-е, што је та комисија прекинула даљи рад, и радо прихватила понуду Метеоролошке Опсерваторије: да ока даље прикупља извештаје о земљотресима преко својих руковалаца метеоролошких станица (1901 год.). Замисао је била добра, али је изведена са неуспехом. Станица је постављена на терену који није био добар за њу, а инструменат је био још тада застареле конструкције и није више претстављао никакву критичку вредност. Још уз то, Опсерваторија је целом том подухвату давала споредан значај. Због тога јој је та станица више служила за рекламу, која уопште није успела. Тако је и тај покушај прошао без позитивног резултата. Можда је томе био узрок у општем несхватању тих потреба код меродавних, што се све то сматрало као луксуз, па на луксузе није требало трошити. Они пак који су требали да пробуде тај општи интерес, нису имали ауторитета да једном корисном подухвату обезбеде опстанак и развој. То доба неуспелих покушаја обухвата време од 1901—1905. Учествујући и сам у неким од тих претходних послова, потписати је чинио све што је могао, да се та установа постави на здраве темеље. То је било пре 40 година, када се на све нове покушаје гледало са много неповерења, нарочито кад је то долазило од непознатих лица. Док се код нас губило време у поменутим покушајима, за које морам рећида су их ометали и неки од оних, који су били дужни потпомагати их бар морално, дотле је ван наших граница, у другим културним државама, већ сазрела мисао о установљењу међународне сеизмолошке службе, око које су се биле прикупиле све државе, да, споразумно и по истим методама проучавају преко стручних лица и завода појаве зем:љотреса. Сеизмологија се већ била издвојила као самостална наука са одређеним програмом и поузданим методама. Претходни састанак дипломагских претставника појединих држава, који су потписали узајамне обавезе држава, већ се био одржао у Риму 1905. За све време тога огромног замаха изван нас, наши су научници још водили разговоре о томе: далије уопште потребно нарочито студирање потреса, кад они претстављају „само статистички интерес ', а то се може задовољити и без нарочите организације и „без нарочитих трошков а • Један је чак ишао дотле, да означи излишном потребу постављања нарочитих инструмената за земљотресе (сеизмографа) „јер се незна шта они уопште уписују"!

Велики замах нове науке о земљотресима у иностранству пратио је потписати врло будном пажњом још од првих покушаја да се дође до те међународне сеизмолошке заједнице. Кад је та организација постала већ стварна и врло озбиљна чињеница — Србија је по тим питањима у иностраним научним чруговима означавана као „непозната земља''. Претила јој је опасност, да најближа културна држава (Аустро-Угарска), као међународни мандатор прошири и сферу научних интереса на Србију, па да она ту организује Међународну сеизмолошку службу, како је то већ урадила на подвлашћеном јој територијом! Свестан те могућности, а знајући да се код нас та служба може организовати боље, него и у суседној држави, потписати је прешао преко многих обзира па је о томе разговарао отворено и изложио све евентуалности сада пок. др. Светолику Радовановићу, који је тада, по некој срећи, био на катедри геологије на Универзитету. Он је први суштину ствари схватио одмах у пуном смислу. Тако смо се договорили, да он понова покрене организацију наше нове сеизмолошке службе под окриљем Геолошког завода Универзитета. Тако је и било. Од тога дана, 11 фебруара 1906 год. пошто је донесена одлука Филозофског факултета, отпочело се на новој организацији. Нас двојица смо употребили све своје личне пријатеље, познанике и политичке људе који су имали доста разумевања за овај нови научни покрет и та је сарадња обезбедила солидну основицу да се доцније (1919) издвоји као засебна установа, Сеизмолошки завод, и омогући његов успех у земљи и иностанству. Тиме је отпочела најновија периода у историји овога Завода. Подизање зграде. — После извршене организације наше сеизмолошке службе (од фебруара до јуна 1906) није више претила опасност да суседна сила (Аустро-Угарска) проширује свој сеизмолошки круг интереса на Србију. Могу чак рећи: да је тај наш нови подвиг симпатично схваћен у свима европским научним круговима, а доцније и у осталим земљама. Нарочито је лепо прихваћена та организација, када је потписати на конгресу 1907 (у Хагу) прочитао декларацију наше Државе: даи она приступа томе Савезу држава као редован члан и кад је изложио задатак и уређење наше сеизмолошке службе. Одмах ое нама императивно наметала потреба за установљењем потпуне модерне сеизмолошке службе. При томе се одмах поставило озбиљно питање: набавка добрих инструмената и њихов смештај у нарочиту зграду. Ондашњи министар просвете, пок. Андра Николић је био други човек, који је имао пуно разумевање за овај нови научни развој. Иако је то онда било врло тешко, ипак је успео обезбедити потребну суму за набавку инструмената и за подизање нарочите зграде за њихову инсталацију одлуком ПБр. 7083 у априлу 1906 год. и др. Из-