Opštinske novine

20 Београдске општинске новине

Сл. //. — Апарат за гарављење и фиксирање сеизмографских места на којима се уписују земљотреси.

•га. Није у почетку било сргтстава за набавку таквих апарата за блиске потресе. Могућност за то указала се тек 1912 год. Тада јз набавл>ен најновији апарат за блиске потресе (са малим увећањем), конструкције ондашњег бгчког сеизмолога Конрада. Тај је апарат претстављен на сл. 12 (са асистентом пок. Ђор-

Сл. 12. — Сеизмограф за блиске потресе конструкције Конрад ђем Трајићем). Таква комплетна гарнитура била је у употреби све до септембра 1915 год. када је ондашњи добровољни асистент позван на војну дужност. Као што смо већ напоменули рат је прекинуо рад у Сеизмолошком заводу, а у току окупације сав је инвентар Завода упропашћен, инструменти поломљени и искварени у свима деловима који су могли бити уништени. У 1919 години требало је почети испочетка. Новаца није било на расположењу не само за набавку нових апарата, него ни за најнужније могуће оправке неких од старих апарата. Сума коју је могла Држава под ондашњим тешким приликама ставити на расположење за обнову појединих универзитетских завода и кабинета, благодарећи тесногрудости једнога ондашњег декана, раздељена је свима заводима, док за Сеизмолошки завод није остављено буквално ни једнога динара. Ја сам тада био још на дужности ван Завода. Под тим врло тешким приликама у којима се тада налазио Сеизмолошки завод, у хаосу испретураних и разбацаних, делова, скупоцених апарата, пришао ми је у помоћ као добровољни

Сл. 9: Сеизмоскоп Агаменонове кострукцијс за објављивање великих потреса (лево); сл. 10: Првобитна Рифлерова пандила као нормални часовник (десно).

гарављење и фиксирање (сл. 11). У случајевима блиских потреса, чији епицентри нису даље од 500 км., а нарочито са наше територије, на тим су апаратима због великог увећања, обично отпадале игле те нису могли бележити све елементе наших домаћих покре-