Opštinske novine

Сликар г-ђа Бвта Вукановић

Бета Вукановић: Качаци —• Уље из 1924 г. (Својина г. Рихарда Фрелиха)

као најповршнији туриста, не опазивши у њој ништа специфично нашег, — Бета Вукановић је још у почетној фази свог београдског рада доказала да је уочила и осетила све диференцирајуће елементе између српског пејсажа, српских људи и српског фолклора, с једне стране, и немачког пејсажа, немачких људи и немачког фолклора, с друге стране. И баш ради тога, а не што је провела цео свој стваралачки век међу нама, будући аутор историје новије српске уметности, мораће Бети Вукановић дати једно од најистакнутијих места; ради тога и ја сматрам својом културном дужношћу, да је унесем у своју колекцију импресија о београдским сликарима и вајарима. Бета Вукановић се родила 16-1У-1875 године у Бамбергу у Баварској. Нзено име је Бабепа, а не Јелисавета, како то стоји у једном репрезентативном историографском делу објавл>еном недавно на француском језику, намењеном иностранству, а девојачко презиме Бахмајер, али како су је одувек звали: ,,Бета", а и у сликарству је стекла име једино као Вукановић, ја ћу је у будуће, говорећи о њеном животу и пре њене удаје, овде, називати, уобичајено Бета Вукановић. Кад је Бети било 11 месеци, умре њен отац, — и њена мати пресељава се заједно са својим братом, Бетиним ујаком, официром, у Минхен, тадањи чувени немачки уметнички центар. Не само да на тај начин Бета по-

стаје одгојем Минхенкиња, него та случајна промена у њеном животу имала је и већи значај. Нема основа да се каже да је та промена произвела неки одлучујући преокрет у њеном животу и да ју је скренула на њене судбинске животне стазе, али је несумљиво да је та средина довела њен таленат до интензивнијег афирмисања и изживљавања. По обичају оног доба, све немачке имућне породице сматрале су за своју културу дужност да се интересују уметношћу и да потпомажу њен развој купујући уметничке слике, идући на изложбе и претплаћујући се на уметничке часописе. То је био случај и код Бетине мајке и ујака који су живели у истој кућној заједници, и ујак је на тај начин постао Бетин „други отац". Па кад се већ у раном детињству код Бете почео јављати интерес за сликарство, ни мајка ни ујак нису у њој сузбијали ту радозналост, него су шта више настојали паметним и смишљеним поступком да тај интерес у њој доведу до што снажнијег и што потпунијег изражаја. Водили су је по изложбама и куповали јој бојице, јер мала Бета, како ми је о томе причала сама, није показивала интерес за лутке, креветиће и шпоретиће. Томе треба још додати благотворни утицај који су на Бету морали производити разни познати немачки уметници оног доба, који су друговали с њеном мајком. Кад је Бета пошла у школу, она није показивала ни за шта друго интерес осим за сликање. Њене бележнице и књиге, чак и оне за веронауку, биле су пуне и препуне — балерина и официра. И то је свакако интересантан моменат који нам открива да су Бету већ у то доба много водили по позориштима; а официре треба посматрати као рефлекс оног нимбуса који ее у то доба у Немачкој обавијао око тог сталежа. Из основне школе Бета је прешла на петогодишњу „Вишу девојачку школу", а по том на „Занатско-уметничку школу" у Минхену, где започиње своје уметничке студије. Након солидне опреме коју је стекла у тој школи, завршивши је одличним успехом, као што је завршила и основну и девојачку школу, она започиње своје академске студије. Уписује се у „Академију Савеза уметница" и паралелно с тим студијама похађа и часове чувене приватне школе Словенца Антона Ажбеа, кроз коју је прошао читав низ српских, хрватских, словеначких — чак и америчких сликара. Доцније, још увек паралелно са студијама у „Академији Савеза уметница", Бета Вукановић похађа часове у атељеу професора Карла фон Мара и Хертериха, као и часове из литографије и бакрореза код професора Дасиоа, познатог немачког илустратора књига. 1897 год. Бета Вукановић свршава академске студије у Минхену, и, — по добром обичају оног времена, пре но што ће започети самостални рад, — одлази у Париз на