Opštinske novine

Књижевна хроника

И Доситеј ће учествовати у дочеку, али не може — због старости и достојанства чина — доћи на „парад" ни пешке ни на коњу, он се мора појавити како њему доликује. Гледаоци су већ нестрплзиви: прошао је Вожд са војзодама и војском, прошло свештенство, „курјер" Христо Петровић, Сарајевац (Сима Милутиновић нарочитчз удара гласом да је „Сарајевче") и „Меркури српски", љубимац и поузданик Вожда, већ је објазио да се Руси приближују: „Док и старац Доситије прол:(а)че, на таљигам |и у поље к Вожду, за предусрест' љубитеље Србства!" Карађорђе је своме дра :'0ме „чичи", како је из милоште звао Доситија, дао најлуксузније и најудобније лревозно ередство којим је н>егова Србија тада располагала — таљиге! Трећи чланак је г. Ж. Вукадиновића, „Позооиште без младости", где пизац констатује болну чињеницу да београдско народно позориште нема подмлатка; не само да нема младих глумаца, него нема ми младих редитеља, ни младих писаца, ни младих по-зоришних људи уопште. „Народно позориште скоро и нема данас чланоза и чланица испод тридесетак година. Шта ће биги 1950, ако овако остане?" Писац се нада да ће се нове глумачке снаге пронаћи по мањим позооиштима у унутрашњости. Публика се враћа позоришту, па ће се појазити и нови глумачки таленти. „Вр еме" је уређено више новинарски. Доноси низ интересантних репортажа и актуелних нааиса. И оно доноси занимљизе чланке о Њ. В. Краљу Петру II, Њ. В. Краљици Марији, и Њ. Кр. Вис. Кнезу-Намеенику. И „Време" има добро уређен божићни додатак, испуњен песмама и чланцима од трајне књижевне вредности. Истичу се чланци г. г.: X. Барића, д-р Ал. Марића, д-р Влад. Р. Петковића, Д. Манојлозића, Мил. А. Ззчевића, Младена Ст. Ђуричића, д-р Јована Радонића, Си ле Пандуровића, Момчила МилошеЕића, Св. Шумарезића, д-р Ранка Младеновића, Светислава Т. Милосављевића, д-р Љубомира Савковића, Гл. Елезозића, д-р Бран. Миловановића, Драг. Костића. И:.га и неколико песама, оригиналних и преведених, и извод из „Чозекозе трагедије" Имре Мадача, у презоду г. д-р . Сзет. Стефановића. „Време" је. домело и неколико чланака који стоје у ближој или даљој вези са Београдом. Академик г. д-р Јозан Радонић, проф. университета и познати наш научник, написао је документозан чланак „Уои 250 годишњице велике сеоЗе Срба", где је расзетлио озај крупан догађај у српсхој историји, у коме је и Београд играо извесну улогу, јер су преко њега вођене и борбе између Аустрије и Турске, а преко њега је вршена у глазном и велика сеоба Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем. Језгрозито и прегледно писац је изнео све моменте ко,'и су дозели до померања нашег жизља са југа на сезер, олигао саме сезбз и игтакао њихове поеледице. Г. Сима Пандурозић, књижевник, написао је чланак „Пргд успоменама на Милицу Јанхозић", у коме је дао фино оцртан духозни лик ове несретне књигкевнице, која је готозо цео жизот, од школовања у београдској уметничкој школи до смрти, провела у Београду, већи број година везана за собу и постељу због тешке и неизлечиве болести. Г. Пандуровић је истакао више карактеристичких момената из књижев-

ног рада Милице Јанковић, почевши од првог њеног уметничког стварања, — које је инспирисано баш једном песмом г. С. Пандуровића. Дао је неколико финих уметничких анализа приповедака, окарактерисао концизно и рељефно најважнија дела М. Јзнковић. Г. Моичило Милошевић, књижевник и управник Државне штампарије, написао је чланак „Од књажзско србске књи-опечатње до Дожавче штам1ази'е", у коме је дао неколико интересантних момената из историје и рада Државне штампарије у Београду. Г. Светислав Шумарззић у чланку „Један наш новинарски датум" при:<азује прзу појазу „Додатка к Србским новинама" 5 јануара 1840. Овај се додатак после тро:одишњег излажења претворио у часопис „Подунавка". „Правда" доноси разноврстан и добар божићни додатак: Уводни чланак о Њ. В. Краљу Петру II, неколико интересантних чланака од истакнутих наших политичара, научника и књижевника и публициста г. г.: Љубомира Давидозића, Милоша Трифуновића, Взћеслава Вилдера, Адама Прибићевића, Божидара Влајића, д-р Михе Крека, Милана Грола, д-р Лазара Маркозића, Рудолфа Херцега, Недељка Дивца, А. Белића, д-р Михаила Стевановића, Ивана Ђаје, д -р Вукића М. МићоЕића, д-р Динка Томашића, д -р Бр шка Чубрилозића, Миодрага Ибровца, Марка Цара, Алексе К. Матановића, Т. И. Калашића, д-р Стевана Сагадина, Мирка М. Косића, д-р Димитрија Антића, д-р Душана Глумца, д-р Владе Станојевића, Милосава Васиљевића, д-р Данила Ј. Данића, д-р Боривоја, М. Дробњаковића, Светислава Петрозића, д -р Душана Недељковића, Ника БартулоЕића, д-р Свет. Барјактаревића, Евгенија Спекторског, д-р Драг. Страњаковића, Божидара Ковачевића, Н. Вулића, Божидара Борка, д-р М. Зелића, д -р Ксеније Атанасијезић, Боризој .а Јевтића, Бранка Лазаревића, Јована Кршића, Драг. Кнежевића, Васиља Попозића и др. Поред тога „Правда" доноси причу Д. Илића Јеје, неколико занимљивих информатизних чланака о ратним приликама у свету, неколико песама. „Самоуправа" доноси чланке о Њ. В. Краљици Марији, Краљу Петру I Ослободиоцу; актуелке политичке и научне чланке од г ,г.: Николе Бешлића, министра саобраћаја, Јеврема Томића, министра за физичко васпитање народа, М. Стои лировића-Јованогића, Димитрија С. Мирковића, Милорада К. Иванића, Будимира Швабића, Милана Баџака, Мил. Л. Зечевића, Милана А. Костића, Светислава Шумаревића, Мирослава М. Никитовића, Жизорада П. Јозановића и др. Напрзд доноси на уводном месту програм групе „Политика и друштво" која издаје озај лист, а на чијем се челу налази г. д-р Михаило Илић, затим актуелне политичке чланке г. г.: д-р Михаила Илића, Ђ. Тасића, Љуб. Радозанозића, Ђ. Ђорђевића, Владимира Св. Симића и др. Српски глас доноси актуелне политичке чланке г. г.: Сло5одана Јовановића, Нихоле Стојанозићл, Н. Вулића, д-р Вој М. Вујанца; научне и књижевне прилоге г. г.: д-р Данила Данића, Драгише Васића, д-р Драг. Страњаковића, Гојка Грђића, Младена Ј. Жујовића, Исидоре Секулић, Сретена Стојанозића, Луја Бакотића, Лепосаве Ст. Пазлозић и др.; неколико песама.