Opštinske novine

524

Београдске општинске новине

Сл. 5. Велики алов полази на рад

су на крајњем Дорћолу, испод данашњих кафана „Спуж" и „Седам Чунова", у близини негдашње Панчићеве Ботаничке Баште, биле подигнуте „калаџинице", зграде за чишћење („калање") и солење рибе. Аласке жене и у тај мах незапослени рибарски момци, или стари изнемогли рибари, у њима су „калали" рибу, т. ј. расплатили је на две полутке, усољавали је па је, или слагали у дрвену бурад у којима су слојеве рибе посипали крупном сољу, или је распростирали на конопце и ' сушили је на сунцу, па је исушену паковали у дењкове. „Калаџије" су ту имале пуне руке посла, јер је непрестано пристизала риба са околних аловских метова. Солио се шаран, сом, штука, смуђ, мрена и крупнија бела риба; ситнија се, кад ју је било у великом изобиљу, поклањала или бацала у воду. Једна од риболовних година остала је у нарочитој и неизгладивој успомени код старих аласа из друге половине прошлог века, а добро је запамћена по једноме догађају који се десио те шдине и који је за цео свет био веобичан. У јесен 1867 године турски султан Абдул-Азис пропутовао је аустриским паробродом низ Дунав поред Београда, враћајући

Сл. 6. Избацивање великог алова

Сл. 7. Лаптараш води алов низ воду

се са париске изложбе. То је било први пут од стварања турске империје да султан изађе из своје земље и за то су били потребни дуготрајни преговори и дипломатске процедуре са владама држава кроз које је султан имао проћи. Сви београдски аласи са женама и децом похитали су тада на дунавску Јалију да посматрају то чудо и тај им је догађај остао у живој успомени. Запамтили су и доцнијим рибарским нараштајима препричавали како се Књаз Михаило, у место да свечано дочека султана код Београда и лично га поздрави, био намерно уклонио у то време из своје престонице. Запамтили су и мноштво појединости и о њима причали целог свог живота, али једно им је остало дубоко зарезано у њиховој алаској памети: та рибља година била је богата, богатија него икад после тога, а као што су им причали њихови претходници, стари аласи из времена Карађорђа и прве владе Кнеза Милоша, такво рибље богатство нико није запамтио. Разлог томе богаству био је овај: Изузетно велика вода учинила је да је сва риба, и ситна и крупна, која је дотле била затворена у непрегледним ритовима, мо-

Сл. 8. Привлачење опкољене рибе обали