Opštinske novine

Беог радске општинске новине

769

Кафана „?" у Краља Петра улици те и оне из улице Краља Петра — била је ванредно лепа башта. Кућу је краљица Наталија продала Дакићима. Стара кућа до кафане под знаком питаша, такође је позната под именом „Брзакова". Њему су Обрсновићи дали ту кућу да у нлј станује, као н>ихов велики приврженик. Исту кућу је краљица Наталија, продала 1911 г. Јанаћу Јанковићу и све до рушен>а у њ-ој се налазила Београдска банка. Томина кафана „?" — знак питања — постојала је још 1823. У 1824 кнез Милош је забранио да се пред н>ом пуши, пошто се налази „спроћу церкве." У тој згради становао је Ећим Тома и по њему је и кафана добила име. Не зна се ди ли је кнез Милош ту зграду продао, или поклонио Томи. Пре ће бити ово друго, јер Тома није имао толико новаца да ту зграду купи. Кафану је Тома давао под закуп. То се види из његовог огласа у „Српским новинама." од 20 јула 1834 којим објављује продају билијара са малим и великим куглама и таковима а који се могу видети ;у његовој кафани. Имање испод кафане, под бројем 4а, било је својина Мише Анастасијевића. На плацу се налазила мала и врло стара кућа. Исте године — 27 октобра 1834 — Милош је одредио Томи пензију у 150 талира годишње „за

услуге које је указивао роду србском 1815 лечећи рањенике, боривше се за проведеније данашњег стања Србије." У јануару 1844 Тома је молио да- му се пензија повиси бар на 300 талира, али Државни савет га је одбио. Садањи сопственик те зграде је г. Иван Павловић, трговац свештеним стварима. Он је ту зграду купио 1885 од наследника Ећим Томиних. Многи купци су се обраћали г. Павловићу да ту зграду купе, али он их је све одбијао. Он ту зграду љубоморно чува и жеља му је да она остане сачувана за будућа поколења. Био би, вели, најсрећнији кад би ту зграду откупила Општина, јер само н>ој би је продао, али под условом да се одржава и остане оваква каква је. По његовом мишљењу требало би је огласити за националну својину и у њој инсталирати Музеј београдских старина.

Ећим Томиних мушких потомака сада нема. По женекој линији у животу су сада у Београду следећи потомци: унуци и праунуци: Г. Мића Жујовић, пуковник у пензији; г-ђа Јелена, удова пуковника Душана Туфегџића; г-ђа Дана, удова Јована Војиновића, инсп. Министарства финансија у пензији и маћија пок. војводе Косте Војиновића; г-ђа Каја, супруга Владе Протића, рачуноиспитача у пензији. Сви ови именовани у исто време су и потомци Наума Ичка, јер син Ећим Томин Тома Костић оженио ее ћерком Ичковом. Пошто је Наум био син Петра Ичка, то еу, наравно, они и његови потомци. Петар је у нашој историји познат по „Ичковом миру" који је са Портом закључио 1806 .г а по коме је за Србију угоЕорио ово: 1) Да се данак плаћа отсеком; 2) Да се у Србију пошље царски мухасил, коме ће се данак предавати; 3) Да јавне службе у Србија врше Срби; 4) Да се из Србије истерају јаничари и крџалије; 5) Да у Србији буде глава наследни баш кнез; и 6) Да Турци живе само по тврђавама. Овај, тако позољан мир, примила је српска скуппштина у октобру 1806. Петар је био и један од главних организатора првог уетанка. Доцније је био трговачки консул у Беог граду, па је то звање и на његовог сина Наума прешло за време кнеза Милоша. Д. Ј. Ранковић