Opštinske novine

Грађење Саборне и Палилулске цркве Светог Марка Неки, досад непознати детаљи

Г рађење ових црказа вршено је скоро у исто време и историјат тога довољно је познат. Па ипак, у Државној архиви има докумената који на ово питаље бацају јаснију светлост. Из једног акта „Управителног Совјета" од 27 јуна 1836 бр. 1746 могло би се закључити да је грађење Саборне цркве први покренуо ондашн>и митрополит Петар Јовановић. Ојн је у том циљу упутио писмо кнезу Милошу а овај је то писмо доставио Созјету и тражио његово мишљење. Одговор Совјета гласи: „С височајшим предписанијем Ваше Светлости од данашњег бр. 2467 послато представленије Архиепископа београдског и Митрополита Србског г. Петра Јовановића, касателно грађења цркве београдске, узео је Совјет у данашњем свом заседанију у расужденије и по приложеним тачкама ово мненије донео: 1) Што се тиче точке прве: оће ли се црква београдска до фундамента рушити, Совјет је мненија да се не руши до фундамента ако су зидови ваљани, већ да ое руши оно само што не ваља, па одатле да се зидање настави. Ако ли је сав зид рђав, онда да се све до фундамента сруши. 2) На питање у другој точки: оће ли се на рушење употребити мајстор из Земуна, или други какав наш овдашњи, Совјет је мненијз ако се црква дофундамента рушити мора, оног истог кога и кметови београдски, т.ј. да се испита ко ће јевтиније ово рушење на себе примити: онај мајстор из Земуна, или наш овдашњи, па према томе да се и погодба учини. 3) У питању треће точке, тицајуће се плана цркве и по њему сочиненија рачуна, Совјет је мненија да се грађен»е и план и по овоме рачуна шта ће црква стати, преда на израду обојици наших инџинира, свакому обашка, а тако исто и зидару Земунском, но њему пошто се погодба учини с њиме пошто ће и једно и друго израдити. да после не иште колико он оће. Свој тројици да се каже да у рачун свој узму призрење и на ону циглу која ће се из рушења црквених зидова добити и потом да назначе шта ће црква стати. 4) Да се по сочиненију плана и рачуна више мајстора из Цесарије позову на лицитациЈу, Совјет је истог мненија. 5) Против пете точке да са г. Митрополитом при зидању цркве буду: члан Исправничества Никола Конетановић; кмет београдски с Пером и Манојлом, нема Совјет ништа и суди да ће речена" лица довољна и способна к надзиранију реченога дела бити. 6) Совјет је мненија да се реченом зидару Земунском каже да направи један рачун: шта би црква стала кад би сав потребни материјал за њу дао он,

а други: шта би стало кад би сав материјал био наш а он само руке дао. Напослетку Совјет и ово примјечава: за грађење плана и рачуна требаће 6—8 недеља. У томе ће и јесен наступити а материјала приправног нема. Зато је Совјет мненија да се по одобренију плана и рачуна од стране Ваше Светлости и по учињеном буди с ким мајстором погодбе, наредба учини да се материјал набављати почне, тако како би се до идућег пролећа све приправити и с почетком пролећа црква одмах зидати почети могло." Претходни радови ишли су врло брзо. Црква је сруигена у августу 1836 и то је извршио за суму од 2500 форината мајстор Хенгстер из Земуна. Пошто је Београд на тај начин остао без иједне цркве, то је у дворишту Митрополије (ту је сада Патријаршија) подигнута капела од дасака и ћерамидом покривена. То се види из званичног описа који су потписали: прота Дражђански Никола Остојић и исправник Голуб Петровић. Према томе, погрешно су неки тврдили да је та капела била у порти црквеној. Грађење нове цркве почело је марта 1837 а довршено 1841. Рад је вршен у режији а радници су били Немци из Панчева. У одбору за зидање била су лица која је Државни савет предложио у свом одговору кнезу. Међутим у 1838 и 1839 чланови тог одбора поред Митрополита, били су: Вучић, кмет Риста Јовановић, терзија, и грађанин Пера Јовановић. Риста је био и главни „надзиратељ" радова. Црква је имала: готовине 2219 фор., вересије 6672 фор. у облигацијама 66.723 гроша и два дућана који С У јој доносили годишње 1080 гроша. Све је то било ништавно за израду цркве, али се је некако петљало путем прилога. Најзад је и Држава притекла у помоћ. Решењем од 2 октобра 1839 Државни савет је решио да се из државне касе Поклони 50.000 форината и да се Општини београдској изда зајам уколико је потребно за довршење цркве, с тим да се зајам отплаћује из црквених прихода по 1000 талира годишње. Општина је већ раније, крајем 1837 узела зајам у 116.000 гроша, што се види из завршног државног рачуна за Ђурђевско полгође 1838, али се не зна да ли је и накнадно према овом решењу још нешто узела. Накнадно је држава дала као поклон 15.000 талира, по решењу ВН. 1647 од 4 децембра 1841. Стара Саборна црква имала је за оно време богат инвентар: 8 прангија, 19 одежди свештеничких, 6 ђаконских, 41 ком. стихира, поред многих других црквених ствари. И по довршењу цркве општина се је о њој старала. У октобру 1843 тражила је 500 дасака које су биле употребљене за скупштину у Топчидеру, али