Opštinske novine
7*
Прилози за историју Београда
771
Држ. савет није дао, јер је „држава цркви доста поклона учинила." Тим даекама општина је хтела да патоше цркву „пошто је стајање на камену у зимско доба шкодљиво здрављу човечееком." Стара Палилулсха црквз Св. Марка. Из званичног оггиса који су 1836 потписали: прота Никола Оетојић и исправник Голуб Петровић види се да је та црква исте године подигнута, управо довршена, јер је изградња почела 1835 год „Касом цркве београдске и намењена да буде гробљанска капела." Тај опис је дала Саборна цркв-а и она у истом наводи да је за грађење те капеле дала 4473.41 фор. односно предратних 10.000 дин. У опису за ту капелу стоји и ово записано: „црква поред гробља, изван свију мала, на једном поузвишеном месту, с пространом портом." Комисија (Вучић, Милета Радојковић, Ђорђе Порезан и Лаза Зубан) која је извиђала злоупотребе кмета Милутина Радовановића, у извештају од 13 марта 1836 каже: „За грађење капеле на Врачару потрошено је 3214.30 фор., и тај рачун водио је Тоша Поповић. Комисија је са дунђерима Веселином и Николом Станковићем изашла на лице места и дунђери су ошацовали да није требало више да кошта од 2500 фор. Извештај црквени не слаже се са овим извештајем. Разлика је у 1259.11 фор. Црква каже 4473.41. а извештај 3214.30 фор. У доба грађења црква је била краћа но данас. Гробница Милана Обреновића који је у тој цркви сахрањен 1839 г. била је до зида на коме су улазна врата. Продужење је извршено 1846 г. Г рађење ове цркве обавија извесна мистерија. Опис каже да је ову цркву и о свом трошку подигла Саборна црква. На мермерној плочи на зџду са северне стране стоји написано да је ту цркву, 1835 подигао кнез Милош из заоставшег имања Лазара Панче, извршујући аманет његов. Шта је овде тачно? Ако је грађење ове цркве извршила Саборна црква, како она то у свом извештају каже, како је кнез Милош могао да стави онај и онакав запис на плочу која је на зид црквени стављена 1838? Ако тај напис не одговара истини, зар то не би искористили Милошеви противници по одласку његовом из Србије 3 јуна 1839 год.? Они су га и за много мање ствари нападали, па би и овај случај умели добро да искористе да би му пгго више напакосгили. Међутим, нигде ни речи о томе. Уставобранитељи који су и длаку у јајету тражили да би Милоша што више оцрнили, зар не би и саму ту плочу разлупали, ако запис на њој није истинит? Ако се ова ствар и с друге стране посматра, не може се негирати ни тачност извештаја Саборне цркве. Кад на плочи стоји да је црква Св. Марка саграђена из заоставшег имања Лазара Панче, Саборна црква није имала разлога да то не помене у свом извештају, тим пре што је Панчин аманет извршивао један владар, нарочито онакав какав је био кнез Милош. Постоји још један важан докуменат. У Државној архиви налази се тестамент Лазара Панче од 18 ја-
нуара 1831. Два месеца доцније. — 21 марта — Панча је умро. Било му је 66 год. Тим тестаментом Панча је овакав распоред направио: Саборној цркви
1000
гр.
Манастиру Раковици
100
гр.
Манастиру Сланце
100
гр.
Школи београдској
100
гр.
Сиротињи београдској
200
гр,
На 17 цркава у Македонији
850
гр.
Црквама у Селцу и Черушну
100
гр.
Павлу Марковићу
500
гр.
Снаји Сани у Сачисти
100
гр.
Дућан који је ортачки са децом Наума Ичка, као и пола куће и покретност жени својој Александри. Жени исто тако има да припадне еспап у дућану који је ортачки са Радојком Крстићем, као и накит и новац у каси. Тестамент се завршавао овим речима: „Нико нема слободу да га поквари и који би противу стао да тражи више од овога које ја опредељујем, да му не даду ни фенига и да је проклет од евјатаја Богородице." Тестамент су потписали као сведоци: Јован Христо, Манојло Стефановић, Георгије Теодоровић, Радојко Крстић, Ђимо Масандо и Панта Г. Каснар. Александра је тестаментом од 29 новембра 1837 све имање оставила брату Ђорђу Панићу. Панча овим тестаментом није ништа определио за подизање цркве, нити коме ставио у аманет да то из његовог имања изврши. И поред овако јасног тестамента, вођен је спор око Панчине масе. Кнез Милош актом од 19 јануара 1838, бр. 4935/34 пише Државном савету: „Јављамо му по његовом питању од 24 децембра 1837 бр. 5033 да смо ми овде са Магистратом окончали дело масе пок. Лазара Диме Панче." Какав је спор био, ко ое у масу умешао и каква је улога Милошева у томе била, из аката се ништа не види, Са Митом Ичком, ортаком Панчиним, Милош је имао пословне везпе. Актом од 5 јаг нуара 1838 бр. 37 кнез извештава Државни савет да је дуан Мите Ичка продат за 40.000 гроша, од које суме половина припада маси Лазара Панче. Кућа Митина продата је за 45.1000 гр. од које суме њему —• кнезу — припада на име дуга 5250 гр. — Милош је због нечега био љут на Ичка. Кад га је Савет питао да ли ће се нешто дати Ич^у да бц могао удати сестру која је била испрошена, Милош је кратко одговорио: „Ичко нека удаје сестру своју како зна. Ми о том нећемо да водимо бригу." Кад се све ово што је изнето, расмотри, тешко је дати тачан суд. Можда ће нека, још неиспитана архива, бацити више еветлости на ово питање. Први тутори цркве св. Марка били су: Урош Стојановић, кмет палилулски и Станко Ивановић. Д. Ј. Ранковић