Opštinske novine

Уметничка хроника 9 Отварање XIII Јесење изложбе београдских \метника

Тринаеста јесења изложба београдских уметника, која се одржавала под покровитељством Претседника Београдске општине г. Јеврема Томића, отворена је 10 новембра у 11 часова у павиљону „Цвијете Зузорић" и трајала је до 28 новембра т.г. Свечаном отварању изложбе присуствовали су: изасланик Њ. В. Краља ађутант г. Драгутин Жерјал, изасланик Њ. Св. Патријарха г. Алагић, претставник Ми нистарства иностраних послова помоћник министра г. д-р М. Смиљанић, претставник Министарства просвете помоћник министра г. Бошко Богдановић, претставници Београдске општине градски већници г. д-р Јован Радонић и инж. Бранко Недељковић, претставници разних посланстава, београдских културних установа, велики број познатих књижевника, уметника и културних радника. ГОВОР Г. Д-Р ЈОВАНА РАДОНИЋА У име Претседника Београдске општине, изложбу је отворио академик г. д-р Јован Радонић, градски већник и претседник Културног одбора, овим говором: — На данашњој изложби учествује 91 уметиик са 222 рада. Заиста имггозантна делатногт с великим бројем производа. Радило се, дакле, и стварало у овим тешким временима опште несигурности и пометености у свету, када се, као ретко када у историји човечанства хоће старо из о;нова да поруши и нови поредак у свету да заведе. Али без обзира на спољне тешкоће и у иас и на страни, наши уметници, прожети топлим осећашем за уметност, стварају и раде, не водећи рачуна о невољама и патњама, на које наилазе. Док је раније, пре рата, била у Србији само једна уметничко-занатска школа са наставницима од гласа, данас имамо неколико уметничких академија. Приватном иницијативом формира се пре 20 година друштво пријатеља уметности „Цвијета Зузорић" које, помогнуто Општином, стзара свој павиљон. Послератно доба, немирно и нестално, прелазно време за покушаје стваоања нозога поретка, одразило се и на нашој уметности, као и у осталом свету. Далеко смо прзих деценија озога веха од оног мирног и сталоженог доба, када је уметност, задахнута високим идеалима, стварала велика дела на свима пољима лепих вештина. У послератно до5а живимо и сувише брзо и нервозно, скоро од данас до сутра. Све то морало је, наразно, оставити видна трага и на сликарству, вајарству, музици, књижезнзсти, па доне:«ле и на науци. У уметности траже се нагло, игпрекидано и немирно нови путови. Преко старог и старијег, које се скоро

ниподаштава, прелази се брзо и скоро без поштеде. Стварају се појиози о старој и нозој модернистичкој уметности. По нашем скромном мишљешу, не може се говорити ни о старој, ни о новој него само о доброј правој уметности, од које се тражи отменост схватања, искреност о:ећања, тачност запажаља и Еерност приказивања природе у слици, нарочито човека и његове душе. Пада у очи да се млада генерација у великом броју с пуно жара посзећује уметности. Али, на жаност, прилике у којима данас већина наших уметника живи, тешке су. На изложбама, пролећним и јесењим, излажу се у великом броју уметнички производи. Наша публика, истина, интересује се за дела наших уметника, али на жалост та публика већим делом није у могућности да их откупљује. После рата наша држава чини више него раније. Али могло би се још далеко више. Пре свега даровитим и способним требало би обезбедити пристојне стипендије да би могли у већем броју студирати на страни. Истакнути се мора марљиво и пуно разумевања настојање Њ. Кр. В. Кнеза-Намесника за подизање наше уметности. Његозим старањем одржане су у нас недавно изложбе старих италијанских мајгтора и француског сликарства у XIX веку. Тим изложбама дала се могућност нашој публици да утанча свој укус, а нашим уметницима да се поуче и усаврше на посматрању и проучавању великих страних мајстора. Општина града Београда води рзчуна о тешкоћама с којима се наши уметници боре у Београду. На седници Културног одбора наш претседник г. Јеврем ТомиНј с члансвима Одбора, кренуо је питање како да се изиђе на сусрет нашим уметницича у престоници. Ја вам, господо уметници, могу рећи да је Културни одбор на добром путу да помогне нашу уметност и наше уметнике. С обзиром на добру вољу и искрену жељу престонице да пригрли нашу уметност и уметнике, колико јој то више буде могуће, мени је част у име претседниха Општине, г. Језрема Томића, отворити XIII јесељу изложоу с најлепшим жељама за њен потпуни успех. Б. КРИТИЧКИ ОСВРТ- НА XIII ЈЕСЕЊУ?ИЗЈ10ЖБУ БЕОГРАДСКИХ УМЕТНИКА Пролетње и јесењ-е изложбе наших уметника претстављају најзахвалнији материјал за ликовног критичара. На њима редовно учествује око 100 уметника са 200—300 радова, — (на овој је учествовао 91 са 222 рада) —• који се утлавном могу разделити у две групе: Прву групу би чинила дела старих рутинера Бора Стевановић, Драгомир Глишић, Миодраг Петро-