Opštinske novine

8

Београдске опшгинске новине

спропријације, ни издатке за оснивање спортских, забавних и осталих установа у зеленим појасима — изискују годишње инвестиције од бар 10,000.000.— динара, што за наредних десет година износи 100,000.000,— динара.

9. Експропријација Као што је већ и напред поменуто, многи технички проблеми престонице не могу се правилно и благовремено решити само зато што је шихово извршеше везано за претходну експропријацију приватних имања, а за ту експропријацију недостају Општини довољна финансијска средства. За сврхе експропријације Општина троши годишње велике суме, али је то све мало у односу на потребе које за то постоје. Проширење постојећих улица и тргова, просецање нових улица, проширење водовода и канализације, подизање јавних зграда, оснивање паркова и игралишта, најзад и израда заштитних појасева и других установа по регулационом плану града захтевају огромне издатке за експропријацију, на које Општина, према данашњем стању и начину свога финансијског пословања, :не може ни да помишља. Изгледаће невероватно нашим читаоцима, да би Београд у циљу решења напред побројаних својих главних техничких проблема требало да утроши према нашој приближној калкулацији само за експроиријацију око 2,5 милијарде динара. Пошто сам тиме исцрпео у крупним потезима приказ о главним техничким проблемима које треба да реши Београдска општина (изостављајући све друге од мање важности) дужност ми је да још :и резимирам у кратко: Београд је, поред свих до сада учињених инвестиција и поред већ извршених великих јавних радова, још увек тек у почетној фази свога изграђивања. Од даљих великих радова који треба да се изведу зависиће његово дефинитивно урбанистичко уређење и зато се

на њих мора обратити највећа пажња. — Ово тим пре што је у питању престоница, која не припада само Београђанима, него и целој држави. Ако саберемо суме показане код појединих проблема као потребне за решавање истих вчдећемо да решавање свих поменутих техничких проблема, који су већ актуелни, заједно са трошковима експропријације захтева финансијска средства од око 4 милијарди и 600 милиона, а без експропријације око 2 милиарде и 100 милиона динара. Рачунајући рок од десет година у коме се морају ови проблеми решити, излази да би требало годишње око 460 милиона динара, колико не износи ни цео буџет Општине. Јасно је да се ни редовним приходима, али ни инвестиционим зајмовима то не може постићи, јер Општина нема финансијске подлоге за овако велико задужење. Остаје само једна могућност за планско уређење Београда, а то је да и држава учествује у изграђивању своје престонице, као што је учињено у многим другим државама, па и у суседној Мађарској. Будимпешта има да захвали своје лепо уређење само двема околностима. Г 1рво томе што о њеном изграђивању води рачуна кроз више од 70 година један сталан „11рестонички одбор за јавне радове", у коме сарађују сви меродавни државни, општински и приватни претставници, који имају везе са уређењем града, а чије су одлуке пуноважне како за Општину, тако и за поједине државне установе које подижу своје објекте у престоници; и друго, што држава преко поменутог одбора, чији је буџет део државног буџета, учествује сваке године великим сумама у издацима око унапређења Будимпеште. 1реба искористити туђе искуство које је дало тако добре резултате и следовати тим примерима. Радећи тако Београд ће постати „Бисер Европе 7 ' — као што је данас Будимпешта „Бисер Дунава". Ишк. Жарко РуАић